Земља утону у загробни сумрак Протресе се и осврну уклета од самоће Одјекнуше од зидина њене речи хуком зарђалих руку са кровова укопаних храстова кaд изусти Овде више не царује доба херојства!! У мени сањају случајни пролазници Неуки клисари пра-историје Посматрачи монумената од костију и преслагачи минулог згражавања Овде смо сами у пролазности Отворићу и […]
Posjeta doktoru je rezultirala zabranom konzumacije šećera (kilaža nije bila uzrok zabrane 😉). Zabrana nije bila zakonska, ali prijetnja i upozorenja su bili toliko slikoviti da sam shvatila da nemam osnove za pregovore. Nije mi djelovalo ni suviše strašno, ali sam se prvo morala “oprostiti” od nečeg što je bio toliko važan dio života (ne
Ništa me nemoj pitati onda kada sedim u polumraku praznog pogleda i praznog sna ništa me nemoj pitati ćuti ćuti ćuti pusti me da gledam u prazno navikao sam tako seti se ćutali smo dugo dugo o kafi koju smo popili o flaši vina odavno praznoj o svetlima velegrada o mutnim slikama i mutnim sećanjima
Distanca je dobra za mentalno zdravlje. Distanca, postavljena čak i unutar porodice je rezultat borbe za sebe, svoj mir i zen. Distanca čuva da te najbliži ne povrijede u neznanju, ali čuva i njih od bolnih saznanja. Zanimljiv je to ples, koji stalno mijenja dinamiku i smjer. Svi zauzmu stav i pokušaju voditi ples, a
dok spremam ručak đuskam uz radio stanicu la vita è bella nasuću čašu belog vina prohlađeno mi najviše prija la vita è bella spremam pastu u pesto sosu milanski recept i posuđe iz Kine la vita è bella uživam u svakom zalogaju sjedinjujem čula la vita è bella pomislim ponekad na tebe voleo sam da
Devojčica je izgubila lutku na sred staze, u parku ležala je nepomično mirna kao da nekoga čeka u beloj haljini duge plave kose namigivala je slučajnim prolaznicima mirišu lipe i bagrenje devojčica bez lutke uplakana miris lipe najavljuje leto a bagrenje je prepuno pčela čuje se neumorno zujanje jer nema odmora nema spavanja med se
Kako je stigao u naše krajeve, Temu je osvojio sve. Osvojio je kuće, urede, ali i ulice, jer dostava Temu paketa sa svojim vozilima je češća od dostavnih vozila trgovina, Glova i Korpe. Razlog je jasan, jer cijena diktira sve. Konzumerizam je odahnuo nakon udara neradne nedjelje i povećane inflacije. Ako se ne može nedjelja
Ispitivao sam ljude u prolazu da li su te negde sreli pisao sam svim poštama i svim televizijskim stanicama poveravao sam se sveštenicima molio se kockarima presretao sam telegrame i telefonske razgovore ne bih li saznao da li si tako zanosno bela konačno na Zemlju kročila
Зором раном свиће, гомила људи на улице, кроз зелено светло стиће, правда и пред њихово лице. Њихово се лице покрива, црним велом око главе, иза закона се сакрива, безумље које славе. Погледом тамнијим од ноћи, чије ће истући, не бирају, дете, оружјем у руци показују моћи, насиљем о којем ти ћутиш свете!
Nikada nisam zaista otišla.Kako da pobegnem od sebe?Okrenula sam glavu.Zatvorila oči.I dalje sam tu,na tom čudnom mestuizmeđu sebe i sebe.Tečna i razarajuća, kao lava.Kao crna rupa,u samu sebe se urušavam.Bljujem mrak, potom,upalim svetlo.Moja se senkapoigrava sa mnom.Čak i kad sam tužna,ona je razigrana.Ne mogu joj ništa ni vreme, ni prostor.Mazim je po glavi trpeljivokao dosadnog
Da preživim lakše tamu noći, Krijem se pod svojom zvijezdom, Pa se zatrčim i na mjesec skočim, Jer Nebo smatram svojim mjestom. Nisu Zemlja i Nebo tako daleki, Naučeni smo pogrešno brojiti. Jer nam nikada nisu rekli Da sa Zemlje Nebo možemo osvojiti. A ni kako živjet, nitko nam ne reče. I da
Jedan divan dan, april. Grad je mirisao na proljeće, a jorgovani su cvjetali uz svaku ogradu, kao da pokušavaju da zaborave zimu. Lena je stajala ispred kuće koju je ostavila prije tri godine, gledajući stare drvene prozore i bojeći se da zakuca. Njena majka je bila s druge strane vrata. Bolesna. Sama. I još uvijek
