Унутар ватре
…
Унутар ватре
Постојиш.
Због себе живиш властити мит.
Сваки је дан друго Сунце.
Ко ти је рекао да је исто.
Друго Сунце јер гледаш другим очима,
преображеним од ноћи.
Тако и растеш и надилазиш саму себе.
А како да се надрастеш
ако остајеш вечито иста.
Закон супротности каже:
једино тако.
Јер све што има себе, има преко себе.
Тако треба и тако јесте.
Одакле долазиш, мирна барко?
Могу ли тамо где ти је лука?
Јер ја бих да се напијем морске воде како је она горка.
Али тако се не лечи крв јер крв није рана.
Крв је начин на који ти сам себи преносиш своје тајне:
непрекидно приносећи властиту жртву.
Крв не тече, она проговара:
Живиш властити мит!
Једини си мит који може да бира.
Шта ћеш.
Да нећеш можда бог.
Антропоморфно порекло је
погрешан приступ из једног разлога.
Ко ти је рекао да си ти човек, а не само појава.
Други човек?
Покушавамо да објаснимо свет споља
светом изнутра….
То јесте дијалог, али са собом.
Чак и оно безлично, и то је твоје.
Свест покушава да дефинише
и појасни све осим себе
јер себе једино нема.
Способност да се размишља
у супротностима одаје
несклад целине.
Да је целина у складу,
супротности не би постојале.
…
Све што себе појашњава језиком
успоставља властиту границу.
Зато и не постоји нити горе нити доле,
већ постојиш.
