Камен са ватром
…
ДИЈАЛОГ СА ВАТРОМ
(Камен са ватром)
јер камен јесте темељ
Камен си.
Властито уземљење.
Узимаш од ватре
колико ти је довољно
да и даље будеш камен.
Не преображаваш се нити растеш.
Стојиш у својој властитости.
Сваки нови почетак, није нови почетак.
Сваки нови крај, није.
Јер ни почетка није било.
За камен не постоје
категорије свести.
Јер камен и ватра
су две супротне ствари.
На страни ватре јесте свест
са својим категоријама,
односно обележјима.
На страни камена јесте несвесност
са својим категоријама,
односно обележјима.
О категоријама свести довољно је речено.
О категоријама несвесног није.
Зато су окамењене.
До њих не може да се дође
узлазним путевима.
Силазним путевима
долази се до камена.
Када се силази до камена,
не види се камен на крају тог пута,
већ се на крају тог пута
постаје камен.
Човек мора да прође и кроз стање камена,
не да би се вратио назад,
већ да би се преобразио.
Јер већ јесте камен.
Категорије времена и простора
овде не важе јер овде не постоји.
Сада си сам.
Сада си камен.
Шта желиш.
Одговори из
угла камена.
Сада си камен.
Камен.
Сада је прошлост.
Обузима те река ужаса
али ти тонеш.
Јер си камен.
Камен тоне.
Дува ветар
али ти се не помераш.
Јер си камен.
Камен се не помера.
Спољашњост мора да буде или камен
или камену да тежи, да би се камен померио.
Оног који тежи камену, лако ћеш да препознаш.
Јер то си ти.
Био.
Камен си.
Реци шта желиш.
Желим реч која ће да ме врати у човека.
Желим језик да могу да кажем човеку
да ће постати ја, хтео то или не.
Не да га упозорим.
Већ да упозорим себе.
Овде не постоји овде.
Сада не постоји сада.
Ништа је овде и сада.
Ништа је камен који тоне непомичан.
Ништа је окамењени без језика.
Ништа је без језика.
Језичка мисао је свака мисао,
јер се мисли у домену језика.
Домен језика супротан је домену камена,
односно несвесног.
Али када човек силази,
он са собом носи и језик.
Једино тако несвесно
може да проговори:
када се човек спусти до њега.
Немој да си камен и немој да си ватра.
Камен и ватра јесу само позиције
из којих свет и човек могу да се разумеју.
Повремено буди у стању камена,
повремено у стању ватре.
Тако си човек.
Размишљај на нивоу и камена и ватре.
Тако си човек.
Буди властит.
Ако ниси ти, ко ће.
Камен је узалудан.
Ватра је узалудна.
Све што и јесте и није узалудно јесте
уколико немаш властитост.
Тада оно што јесте, није
и оно што није, јесте.
Бити властити дакле
бити граница себе.
Знати где почиње оно што није
и где се завршава оно што јесте.
Кружити. Кружити.
Ту си.
Ту јеси.
Ту и ниси.
Јер ту – мораш.
Говорим кроз симболе
јер тако те саопштавам.
Другачије не могу,
јер те не познајем.
Овако те знам.
Време и простор су ништа
на овом језику.
Зато могу и да те знам.
Зато те и знам.
Пусти све.
Све постоји
једино као концепт.
Ван свести, све не постоји.
Ван свести све је ништа.
Желиш да докажем
Већ сам доказала
тиме што сам рекла
Заборављаш
Упустио си се у митологију
која није твоја, а опет јесте
Све што кажем,
проналази властити смисао.
Нисам ја никакав гласник.
Само приповедач.
Видиш.
Довела сам те овде
да ти покажем ограничења језика.
Јер и језик ван свести је ништа.
Симболи јесу говор несвесног.
Симболи су несвесне слике.
И ти наједном видиш да сам била у праву
Јер не можеш да ме кажеш
Симболи могу да се пренесу у свест.
Али у свесном стању човек
не може да користи језик симбола.
Највише што може јесте
да користи симбол у свом језику.
Слично је у несвесном стању:
у језику симбола човек
може да користи слова и речи.
Али не и да их изговори.
Јер језик симбола
није језик изговореног.
Језик симбола јесте језик
неизговореног.
Човек може свесно да користи симболе,
тако што их прећути.
У супротном, симбол се губи
у језику свести.
Јер језик свести
јесте језик коначног.
Језик појединачности.
Језик симбола је језик апсолутног
који је доступан човеку.
Путем језика симбола човек
може да спозна апсолут.
Али своје сазнање не може да подели
ни са другима, ни са собом.
Може само да га види.
Јер се значење на језику свести
не губи, него расипа.
Зато буди тих.
Тада си гласнији.
У човеку су обједињени принципи ватре и камена.
Зато непрестано осцилира,
док се не пронађе у властитој средини.
А властита средина је такође прицип.
Принцип истине.
Више ниси камен.
Али си остао властито
уземљење.
Ћути о томе.
И проговори.
али
већ јеси
