Елементарна поезија
…
ЕЛЕМЕНТАРНА ПОЕЗИЈА
Настала је из дијалога са ватром.
Као искуство и страх.
Као печат.
и дах.
Дијалог изнутра
Источно Сунце
у прстима ми претекло
на нерв и кост
О како је све попут плеса
аргентинског или било ког
другог
симболичног
А може бити да је и ход
по гласној жици
само говор
Да се појасним
источним лоповима
Хоће ме на ломаче
Зашто мене
Ипак
Доћи ће логос
од њих да сачува
Зато тихо сада и моли се Сунцу
оном из Аргентине
или било ком другом
Свакако ће нестати када се окренеш
Хоће ли
јер изгледа да и овде светли
Ком Сунцу да се помолим
оном споља или овом изнутра
и када ће логос да дође
Горим
Када ће.
Први елемент // немам га
Не дише
она од магле
ужарена
као март и киша
Не могу до ње
кроз облаке и со
до коже, печата и плућа
Не могу
јер не желим
словима
да затрпам
и себе
Пронаћи ће ме
ситан паук, бледи човек
од снова и сећања
лудила и паучине
Зато сам у кутку
Бројим све
од нула до један
једино тако
могу да будем
талас који потапа
песак и стену
а не небо а не небо
Удахни
Киша је
порашће те речи
Прогутаће те са све репом
унатраг
као хаос достојан
истине и змије
А та си
од живота и страха
од материје и себе
од богова као
исповести човека
Али не
Ово је од стида
за ону која
не дише
мада је и свет и жена
и ветар и јесен
Неће
макар је на конце
Полетеће ми
мртва, богомдана
у говору
који се прелама
на издах
Свако је годишње доба
И ја чекам
да се обистини
Итаком да јој кост
Ватром да јој дах
Све, а не знам
Од поезије
хоће и смрт
не тело већ ломача
Убудуће
Пазићу где говорим
и коме
речи су ту
да би се разумеле
не рекле
Узалуд
око мене слика и рам
на зид па на око
Као мрља
што неће од себе
да оде.
Други елемент // Проналазим га
Где сам
не знам
Ни времена
да ми кажу
али
настављам
бирам по телу
светлосне психозе
Рекли су ми
морам једну
а њих звездана чета
и све
појединачне
Коју
да ухватим
а да се
не распрсне
на песак и сунце
Прогласили би ме
новим богом
Не треба ми
Таква песма
није ништа
само природа
још једне улоге
моје
Такву ме хоће
и живи и сан
Као када се хода
по земљама од паучине
оне хроме као истина
дишућа
Не треба ми
ни стакло у крви
Отровно али постепено
као ваздух
Не треба
јер нећу још
да ослепим
поезија исто неће
апостолска
Она само звучи
као мир
Није
Никакав мир идеја ветар
Никаква представа
коју бих
и одиграла
вешто пролазно
А кости
Говоре на језицима
и траже ону једну
Ко ће да отвори
не знам
зависи
ко куца.
Трећи елемент //
Очисти слово
од себе
као кост
што ради
у јесен
безазлено болна
кишна
На место језика
стави кожу
Нека ти говор
буде срж
истина метод
сув непролазан
Пустињска је поезија
Једина
као број један
као број
Ти.
Пази
кажем себи
Хировито је
има таласа
и горе
Немој.
Четврти елемент // желим да будем
Од себе сам
и пакао и хаос
Не додирујем
ни коров
ни земљу
Временски
не растем
већ се превијам
по истоцима
као рана
Начини
на које
саопштавам
и Велтшмерц
и комедију
од себе и ветра
престали су
да буду
моји
Сада се немам
Убудуће
Повремене нестанке
најављујем
прогласима
и манифестима коже
Од тригонометрије
зависи завршна реч
али и тако је
пролазна
и прелазна
као болест
Бићу
Поново ћу
успоставити
координате
на површинама
и Мртвог
и оног другог
мора
па ћу
и да плутам
и да пливам
и да
бићу песак
Онај што
не зна
Не зна
али показује
колико је сати.
језикјебремеиклетва // језик је бреме и клетва
као да не знаш…
Рат (о) поезији
Нико неће
да уништи поезију
у властито име
као аутократа
лудак или револуционар
Нико
Остала би
од ње само
грана ливница и голуб
и превише
Али нико
ни да је
прострели
Они
који могу
само је угуше
у себи
језиком као
каменом плочом
Изнутра и тихо
Другачије се не сме
Доћи ће коњаник и бес
Црна магма
да нас потопи
Има поезија и оне
који је бране
Подигли су
живи зид
Даље се нити сме
нити не сме
Дијалектички је ужас
ратне стратегије
А гледај их
сироте
Не треба њој
ни то
Поезија се брани
собом.
као да то
нисте знали
