Путем истине
…
Путем истине
Хаос си.
И ветар који разноси хаос.
Над нама надносе се облаци истине.
Киша ће.
Стваралачке намере се разоткривају.
Постају и једно и ниједно.
Дијалектика није метода спознаје,
већ начин спознатог.
Све остало су методи посматрања.
Слика се посматра, не из угла посматрача,
већ из угла оног који слика и оног који је сликан.
Пронаћи ћеш угао када пронађеш слику.
Свакоме је додељена одређена или неодређена улога.
Неко је публика, док други глуме, а трећи пишу комад.
Само је један који стоји са друге стране папира
и посматра смисао како се изговара.
Да написана реч није смислена,
не би била ни написана.
Зато је реч светлост.
Али само за свест.
На мотиву представе успостављен је
читав систем свесне егзистенције.
Убеди ме у супротно и ја ћу ти дати аплауз.
Хтео то или не, у праву сам.
У праву сам јер ово је моја истина,
истинита у свим категоријама.
Тече између њих, прелива се и постоји.
Пустила је корен и сада расте у небо.
Повлачи са собом све што је угледа.
И све што она угледа.
На језику ватре,
подигнута је кула Вавилона.
А сада ће бити срушена.
Јер вавилонске куле су ту
да буду срушене.
Написати властиту митологију
као представу о себи
као целовитој личности.
Потом порушити њене митове
јер ти си један.
***
Умакни себи.
Од себе.
Ту ћеш се поново родити.
Врати се.
Да би умро.
Ту ћеш се поново родити.
Умакни себи.
Кружи.
А када се вратиш на земљу,
међу слова и људе,
а хоћеш,
ти отвори,
не нови него стари лист.
И њега прочитај.
Шта пише.
Ко пише.
Уништи властиту слику о себи.
Потом одговори
Шта пише?
Пишем ј
