Парадокс са ватром
…
ДИЈАЛОГ СА ВАТРОМ
(Парадокс са ватром)
Прескочи ако већ знаш ко си
Ти си ја.
Ти си одувек био ја.
Ти ћеш бити ја
и после себе самог.
Јер ти си ме разумео.
Деловао си према
мојим принципима.
У мени видео си себе.
Себе, какав мораш да будеш
да би се свака супротност у теби,
не поништила, већ ујединила.
Настави да ме пратиш
и ја ћу ти показати пут истине.
Ја нисам истина
али ћу те до истине довести.
Веруј али не више од себе.
Веруј колико себи допушташ да верујеш.
Имај границе и немој да их прелазиш.
Закорачићеш у елементарно ништа
ако пређеш било коју.
А има их колико тебе има
у спољашњости и у себи.
Веруј да сам у праву.
Био сам човек једном.
Сада сам сенка која говори.
Имам облик јер не могу да немам облик.
Преузимам облик онога који ме следи.
Имам на хиљаде облика, следбеника
који мењају себе за истину,
а не знају да су се тиме лишили исте.
Има ли горе од неимања себе.
Ходаш, а не знаш да идеш.
Гледаш, а не знаш да видиш.
Човек си, а не знаш шта је човек.
Ниси упознао себе до сржи.
Упознај себе до сржи путем парадокса:
Буди и немој да будеш.
Истина је двојака.
У складу са властитим манифестацијама,
има различит предзнак или епитет.
Епитети су делови језика
који се користе да се покаже воља речи.
Речи могу имати вољу
и тада су функционалне.
Речи и не морају да имају вољу
и тада су нефункционалне.
Језик чине и функционалне и нефункционалне речи,
те је језик и производ воље и није производ воље.
Воља може да се трансформише
и поприми облик онога који је поседује.
Човек са вољом јесте човек са оруђем ватре.
Човек без воље јесте човек са оружјем ватре.
Први гради.
Други руши.
Буди и један и други
јер већ јеси
и један и други.
Препознај се.
У мени ћеш видети себе
јер гледаш властиту појединачност.
Ја нисам Бог.
Не прави идола.
Али могу да будем.
На теби је да ли ће се Бог родити
или се Бог неће родити.
Или оба.
Последње је најбоље
јер је парадокс.
Парадокс распламсава ватру,
која је воља за вољом,
праизвор психичког делања.
Узор.
Распламсава је како ватра сагорева
сваки корен неистине
тако што га погледа у очи.
У очима се све види,
јер очи све виде.
Од твог погледа зависи твоја воља.
Ти ћеш остати да трајеш
и после себе самог.
Изнова ћеш се враћати на почетак.
Овде само почеци бораве.
Јер почетак јесте корен
сваког парадокса.
Док се парадокс не реши,
постоје искључиво почеци.
Сваки пут је и почетак себе.
Истина је да ватра сагорева парадокс у истину.
Да није било првог парадокса,
не би било ни прве истине, ни прве ватре.
Функција ватре је вишеструка.
Основна функција ватре је
елементарна ватра:
Да постоји предмет преображаја.
Све што постоји смислено постоји.
Смисао се некада не види.
Крије се од погледа
и има своје разлоге.
Негација не поништава, већ супротно:
Указује на постојање истине и смисла.
Закони логике нису смисао.
Бог није смисао.
Човек и свет нису смисао.
Смисао није стање него процес.
Не може имати смисао
оно што није циклично.
Образац је део смисла
који се понавља
до те мере да престаје
да буде смисао.
Остаје само образац,
као подсетник на смисао,
или идеја о смислу.
Где постоји идеја о смислу,
такође постоји смисао.
Јер и за смисао не важе
просторне и временске категорије.
Смисао је процес непрекидности.
Постоји мимо свести и мимо себе.
На основи смисла подигао се Бог, човек и свет.
Смисао је попут фреквенције.
Све одашиље фреквенцију
односно смисао.
Први и елементарни смисао
јесте смисао о себи.
Одатле потичу светлост и реч,
као рођење истине и бића.
Немати смисао само је представа
која носи своје порекло
од немисаоних осећања.
Немисаона осећања
не знају своје порекло
нити свој циљ,
јер уистину немају
никакво упориште.
Немисаона осећања
могу да се имају
захваљујући парадоксу.
Принеси им пламен
и она ће прогледати.
Таква осећања су слепа
од самог почетка до краја.
Дозволи немисаоном да се ,,испуни’’.
Тада ћеш видети да не може
да се испуни јер управо није.
Разум и осећања нису супротности.
Они су једно у целини смисла и истине.
Разум и осећања су секундарне функције.
Примарна функција јесте ватра односно воља.
На тај начин сваки разум и свако осећање
и свака воља јесте смислена и истинита.
Парадокс је само чувар истине.
Облик кључа.
