//
…
//
Монолог човека
одиграва се у њему самом
Тако се успоставља говор ствараоца.
Стваралац је човек који руши
представу о себи,
преображавањем путем речи.
Преображавање се одвија путем речи
јер реч је светлост.
А светлост је и ватра.
Реч је део језика
који преображава.
Ватра преображава.
Ватра у себи поништава себе
да би из себе створила властитост.
Ватра је непрекидни процес,
независан од временских и просторних категорија.
Она је спознати део.
Апсолутност
може бити спозната само по ватри,
али до границе идеје
и то идеје о истини.
Идеје о истини јер она је идеја
неподложна промени.
Све што се зна,
зна се путем ватре,
идеје о истини и симбола.
Симбол је нејезичка комуникација,
спољашња или унутрашња слика неподложна промени.
Симбол и идеја се разликују само по категоријама.
Симбол има само просторну,
идеја искључиво временску категорију
и у виду тих категорија се појављују у појединачном.
Све што води порекло из апсолута,
човек не може да преобрази,
нити у себи, нити ван себе.
Јер човек није тај који преображава.
Него преображени.
Једино може да буде сведок преображавања
било себе било нечега ван себе.
Језик ватре је стога монолог
унутар сваког човека.
Монолог са собом,
својим представама,
пројекцијама,
мртвима,
али и са ватром,
симболом
и идејом о истини.
Јер све то јесте део једног ја.
Ватра је начин
на који се реалност
и тумачи
и начин
на који реалност
тумачи,
начин на који
она делује
на себе и ван себе
и начин на који
не делује ни на шта.
Такав монолог је могућ
једино на језику ватре
како ватра управо
успоставља везу
између човека
и појединачног
и идеје и…
Ватра не може бити
искључиво део човека,
како обухвата
и оно што човек није.
А управо ту је кључ разумевања.
О ономе што није,
не може се рећи ништа,
барем не на језику свакодневице.
Ту је, међутим, и језик симбола,
који не говори, него саопштава.
Ватра служи само
као изведен појам,
метафора која је у складу
са почетном идејом
о силаску у подземље.
А шта је
за тебе
ватра
Ко је по теби
ватра
