Пролог
…
Пролог//
1
У почетку
није хтела
да говори
са мном
Ћутала је
и постојала
Била
2
У почетку
није реч
већ слово
о тишини
3
Умела је
даноноћно
бледо
и прозирно
као страх
и ветар
у једном прсту
али
4
све што почиње
од тишине почиње
Препозна се
временом
да је тако
Јер језик
није ништа
Математички
ништа
Реч мора да
расветли
длан и главу
да се прочита
Мора
Другачије
не може
Зато ћу
да поделим
своју ватру
властити језик
Узми!
да се прогледа
6
Морала сам
да умрем
по њу
Сада знам
са ватром
7
А ти
од чега си
од олова
или ветра
Разносиш ли се
изнутра
или споља
Да ли
уопште
и постојиш
Мада
причала ми је
о теби
Знам и све
и ништа
8
Знам да си почео
и да си стао
Знам да дишеш
и да не желиш
да дишеш
9
У почетку
заиста
није хтела
да говори
барем не
са мном
Сада
не престаје
Говори
као да одувек
говори
и то
на свим
језицима
То је од ватре
Хоће да се
преобрати реч
у властиту сенку
Пази себе
да се не
преобратиш
и ти
Јер и ти си реч
10
види шта ћеш
Ја знам
да нећу ништа
једино тако
чујем тишину
ону са почетка
праву
11
пре тебе.
