U gradu mode,moderno je biti sam.U poslednje vreme često govorim o samoći;usamljen sam.Mnogo je usamljenih ovde;zato se ne osećam drugačije,ali se osećam napušteno, zaboravljeno.Možda se uteha moja krije među ovim ljudima,takođe ostavljenim. Neka bude da se sve dogodilosuviše rano;sva sreća, polet, žar.Postoji li rano i kasno u životu?Nekada jedan trenutakmože zameniti godine.Šta su i te godine kada […]
Zima je stigla u srce moje, jer ono nije zaboravilo koliko te volelo i koliko boli neuzvraćena ljubav. Zima je stigla, a tebe nema da je oteraš iz mog srca svojim osmehom. Zima je stigla u srce moje, koje uzalud doziva ime tvoje. Zima je stigla.
Čuje se u daljini , predivna pesma , čarobna pesma , pesma sedam mora . ta pesme će te ti pomoći da se zaljubiš. Da u čuda ponovo veruješ . Pesma sedam mora . tako topla . tako nežna . tako snažna . srce ti radošću ispunjava .
Kada ti je ljubav u srcu tada celi svet dobija boje . Tople i raznolike boje , oko tebe dobija celi svet . Zato čuvaj i neguj ljubav u srcu svom jer tada celi svet dobija boje . Tople i raznolike boje .
Crno kao tvoje oči . Slatko kao tvoje usne . Opojno kao tvoj miris . Toplo kao tvoje ruke oko moga struka. Neodoljivo kao tvoje reči ljubavi . Snažno kao tvoja osećanja prema meni. Eto , tako ja zamišljam ljubavi .
Novembar je stigao i više ništa nije isto. Kada pogledam ujutro kroz prozor i vidim kako se sunce probija kroz jutarnju izmaglicu, znam da je toplo samo u sećanju, a da me napolju čeka hladan otrežnjujući vazduh. Ipak, moraću da izađem, nije valjda tako strašno? Svet na koji gledam i svet iz koga
07.02.2014. Nema više nijedne ptice,niti jedne reči,ostale su nedorečeneu obrisima vremena. Ili kroz maglu odleteletamo gde ih više nema.Ja se plašim da te pogledam u oči. Plašim se odletećeškao te ptice.I nikada te viševideti neću. Još jednom je sunce posiveloi tamne, guste graneostavile trag.I tvoja senka još uvek stoji tamo.Na brodu pored reke,pod zvezdanim nebomi
Да ли имам обавезу да се исповедам? Зашто бих иначе писао о свему што помислим? Од чега зависи та воља да константно морамо да исказујемо своја осећања? Никада нећемо знати све, зар не? Намигнем и наставих даље. Њена кухиња је као кућа на Куби. Одавде видим и море, и плаже, и кристално беле галебове који
Vetar je šaputao kroz grane drveća, donoseći miris zime, u gradu gde su se ljudi više bavili glasinama nego stvarnim životom. Dok su drugi jurili po slepim ulicama pletući mreže osuda, Lara je nepomično stajala ispred ogledala u toploj sobi svog malog stana. Bila je odevena u haljinu koja joj je više ličila na oklop
Kraj radnog dana i potraga za običnom kesom. Iznenada je počeo snijeg, kad sam trebala dodati par papira osobi ispred kompanije. Od sreće i ponosa što u kompaniji od 20+ osoba nisam našla kesu, jer svi koriste papirne kese ili platnene cekere, previdjeh činjenicu da u 21. vijeku bilo koja institucija traži printani format kao
Da li ste sa nekim već delili poslednju litru benzina ili ćete uskoro, zavisi od toga koliko imate godina. Mi koji smo rođeni devedesetih ne znamo šta znače nemaština i sankcije ali znamo koje su posledice koje ostavljaju za sobom. Svi znamo za priče o praznim rafovima, mleku u prahu, bonovima i švercu preko granice.
Hajde, povredi me jednom.Molim te, slomi mi srce.Ne moraš puno. Malo samo na par sati. Želim da ti napišem najlepšu ljubavnu pesmu.Želim da iscedim sve sokove mog bića,kao rukama vino i da na papir ostavim reči,da blješte poput kristala na Suncu jarkom. Ne umem drugačije.Samo sam tada bezbroj pesama napisala. Oprostiću sebi zbog toga.Svaka je
