Jedni dolaze, drugi odlaze na peronu moje sreće. Samo sam ja, samo sam ja čovek koji nigde neće. Ako me sretneš, moja draga, produži dalje ti, jer ja sam ostavljen, ja sam ostavljen na peronu ljubavi, na peronu moje sreće, tamo gde si nekad bila ti. Sad sam samo ja, samo ja i uspomena naše […]
Nebeski narod, narod večitog otpora, Balkanci, zemlja trećeg sveta, zona žrtvovanja, tranzit, interesna zona, geopolitička rupa, predvorje Evrope, radna kolonija. Šta smo mi? Šta si ti? Šta je Srbija? Sve pomalo i ništa. Mitovi i prekrojena istorija su nas uverili da smo nešto što nismo. Identifikujemo se sa tuđim lošim mišljenjem o nama i usvajamo
Дошао сам да обиђем мајку, ветар је донео лишће у њено двориште и киша на њен праг нанела земљу црвеницу, Ана. Некад помислим: ако довољно дуго ћутим поред њеног имена на мермеру, она ће ме упитати јесам ли доручковао. Некада помислим: ако је одавно ништа више не боли како то да сваки пут
Kada noću ne mogu da zaspimi kad mi pred očima ceo život seva,molim se Bogu, a čini mi seda ga u poslednje vreme pored mene nema. Pitam se gde sam to pogrešio i kako dalje sada?Godine sve brže prolaze,umesto da napred idem,ja unazad padam. Sustižu me neki stari dugoviza koje i ne znam,oko mene sve
Došla je na vrijeme. Prošla logističke prepreke i sjela vidno iznenađena ljubaznošću osoblja. Svi su bili mladi, ali nasmijani kako mladi ljudi znaju zračiti radošću. U čekaonici se bili uglavnom stariji ljudi. Ne nužno stari, ali stariji od medicinskih tehničara. Pacijenti muškog pola su bili bez pratnje i vrlo su lako ušli u razgovor sa
Prosla je još jedna hladna zima. Grad se napokon raščistio od prevelikog dima. U srcu još uvek jedna hladna zima boravi. Da se nikad ne zaboravi, kako smo se beskrajno voleli. Sneg je neprekidno padao u noći kad osećaj topline u nama je zavladao. Ljubav nije marila za hladnoću. Slavila je sto
Ti si započeo cirkus, a ja ću ga završiti, no ipak moram priznati da to radim teška srca, a ako bih bila u potpunosti iskrena, voljela bih da to nikada nisam ni morala učiniti.Dosta mislim o tebi, često gledam videozapise i fotografije i ne mogu ih obrisati, jer izgledamo tako srećni, blesavi i zaljubljeni. Zaista
Danima i noćima su same reči mojih misli iz teške glave, misli tudje sreće, moje tame, jedne misli daleke, nebom plave. Ja ih drugima delim, tako ih uselim, jedino kako dušom samo umem kroz stihove svoje pesme velim sve ono što usuditi se smem. Na dnu duše nemir za sobom ostave kad na
Nebo bez zvezda, sivo, uvijeno tmurna najezda hladnoće kojom je zavijeno. Sve je sneg, belo bez jasnog i vidljivog puta. Odavno cvece, lisce je uvelo, duša moja bez proleca luta. Ne volim duge dane ove sve jednolične i u krug, ledeni, a krik duse daleki je, topao jug. Nema glasa da ga dozove
Ми увек постојимо. Увек постојимо у етру. Дозивамо се преко планина, трчимо преко поља, правимо букете и дајемо их једни другима. Ми увек постојимо. Постојимо на земљи. Ходамо кроз дане са смехом по сивом асфалту који нас милује и даје нам наду у боље сутра. Ми увек постојимо. У води, немирно и брзо,
Sve što mi je u životu pripadalo Našlo me je Ili kroz prevaru Ili 6 godina kasnije Kada zamišljam Naš ponovni susret Prepustim se sudbini Da bi bilo što iskrenije Za promenu ne kalkulišem detalje Kao prepuni trg na kom bismo se zadesili Centar grada u prevremenoj penziji Ruke bi razvile novi mišić od mahanja
Zašto je opasno da djeca previše čitaju? Mogli bi naći u biblioteci opasnu literaturu. Opasnu poput knjiga o Omladinskim radnim akcijama. Mladi su “povodljivi i naivni” pa mogu povjerovati da imaju energiju i snagu da očiste snijeg. Mogli bi nasjesti na propagandi i postati besplatna radna snaga kao što su njihovi preci bili u nekadašnjem
