Ugasila se i poslednja sveća na stoluSvedok naših upalih očiju i bledih licaŠto sede u krug i mole se za pokoj dušaSnažan vetar lomi svoje pokisle graneO prozor koji krije tišinu te mračne sobeUzdasi su se pretvorili u teško očajanje Naša tela su izgubila ljudsku toplinuA ruke beživotno vise sa izmorenih ramenaPostali smo stranci […]
Nisam se uklopila Uvek hodala uspravno „K’o da si kolac progutala!“ Sve i da jesam, to je moj kolac Šta kome smeta tuđi kolac Dođi ti pa se nosi sa njim Ako znaš I imaš snage za njega Nisam se uklopila Tek sada razumem Nije njima smetao moj kolac Već što ga uporno nosim
„Letnja noć… 16 maj… Zvonjava telefona… Udarac….” „To je sve čega se sećate?”, upitao je, pažljivo je posmatrajući. „Da, da mislim da je tako…”, odgovorila mu je. – „Zaprvo…”, dodala je stidljivo. – „Ne baš. Sećam se, glasova, koraka, sirena, mirisa asfalta…”, rekla je i u ruku uzela čašu u koju je prethodno sipala sok
Ne skidaj osmeh sa lica. Čaroban je, čak i kada teško je, ti se nasmej. Nasmej se i velikim i malim stvarima. Samo se nasmej. Jer čaroban je osmeh tvoj.
Pogledam u tvoje oči u njima vidim sve. Poljubim tvoje usne, od miline topim se. Ti moje srce greješ kada se nasmeješ. Ljubav moja si ti, moj najlepši.
Možda nebo zna, šta će biti sa nama? Možda nebo zna da li ljubav večno traje? Puno je pitanja a malo odgovora, koje možda nebo zna. A koje je tvoje pitanje koje muči te? Možda nebo zna.
Dum dum dum. To moje srce igra, Dum dum dum. Ah, ta luda melodija , Dum dum dum. Haos je u glavi, Dum dum dum. O ljubavi se radi, Dum dum dum .
Ne dozvoli da ti svetlost tvoju ugase. Oni koji više snova nemaju ili u čuda ne veruju. Biće teško, ali ti nastavi da sijaš zauvek kao dijamant. Samo nastavi uprkos svemu i svakome da sijaš zauvek kao dijamant. Čak i u najmračnijoj noći, sijaj samo sijaj. Sijaj zauvek kao dijamant.
Cveće joj pokloni, lepog mirisa da je na vašu ljubav podseća. Jer je ljubav poput cveća nežna i krhka. Mora da se neguje svakog dana da ne bi uvenula.
Поздрав свима, да се представим ја сам аутор Гримизни змај. И ако то моје име не говори ја сам у ставари женско. Пишем већ 11 година, написала сам преко 100 песама али сам их доста бацила јер нисам била њима задовољна. Сада имам преко 50 песама а кратких прича имам мислим око 5 нисам сигурна.
Bilo je kasno popodne kad se našla nadomak Martine kuće. Još uvek je bilo jako vruće. Brisala je znoj busenom papirnih maramica, ali on joj je uporno rosio čelo, čineći jenervoznom. Kuća njene sestre nalazila se negde na polovini periferne ulice. Jednostavna, u belo okrečena, sa malenim dvorištem prepunim narandžastog, žutog i purpurnogcveća, odavala je
Baš u gluvo doba, negde oko pola noći, Na čas su zadremale dvorske straže, I baš tada desio se ovaj gnusan zločin, Počinilac neznan, dokazi se traže. Lupež je provalio u pesnički kabinet, Ispremetao rime, ustrojio opšti haos, U potrazi za nečim, niko ne zna čime, Je li motiv krađa ili možda pakost? Zapravo
