Bilo je kasno popodne kad se našla nadomak Martine kuće. Još uvek je bilo jako vruće. Brisala je znoj busenom papirnih maramica, ali on joj je uporno rosio čelo, čineći jenervoznom. Kuća njene sestre nalazila se negde na polovini periferne ulice. Jednostavna, u belo okrečena, sa malenim dvorištem prepunim narandžastog, žutog i purpurnogcveća, odavala je […]
Baš u gluvo doba, negde oko pola noći, Na čas su zadremale dvorske straže, I baš tada desio se ovaj gnusan zločin, Počinilac neznan, dokazi se traže. Lupež je provalio u pesnički kabinet, Ispremetao rime, ustrojio opšti haos, U potrazi za nečim, niko ne zna čime, Je li motiv krađa ili možda pakost? Zapravo
Malo je, belo je, mekano je, sa dva oka crna. Igra se, skače, laje po celi dan. Uveseljava me. Malo je nestašan a i lojalan. Prava je dobrica, slatka ko bombonica. To je moj mili pas. Moja mala srećica.
Zima je stigla u srce moje, jer ono nije zaboravilo koliko te volelo i koliko boli neuzvraćena ljubav. Zima je stigla, a tebe nema da je oteraš iz mog srca svojim osmehom. Zima je stigla u srce moje, koje uzalud doziva ime tvoje. Zima je stigla.
Ima jedan mačak zvani Miki. Narandzast je sav kao neka voćka. Oči mu crne kao mak. Baš je sladak samo da znaš.
Sunce sija, nebo se plavi, cveta trešnja, stiglo je proleće. Stiglo je proleće i u srce moje. Zagrljaj i zapevaj jer stiglo je proleće. Sa prolećem i početak novih avantura. Početak novih ljubavi. Stiglo je proleće.
Ne želim da se razdvojim od tebe. Ne želim da kažem ”zbogom”. Boli me što se moramo rastati i možda nikad više ne sastati. Uspomena najlepša ćeš mi ostati. Ne, ne, ne odlazi od mene. Ne napuštaj me ti. Sada kada si mi najpotrebniji. Ne lomi mi srce. Ne lomi mi dušu. Još nisam spremna
Svakog dana, želim te videti ja. Ta tvoja smeđa oko dva. Dovoljno je da me pogledaš, da osmeh meni omamiš. Noću suze gorke lijem jer pored mene nisi. Želim te ali ti ne možeš biti moj. Sada si sa drugom a ja sa svojom tugom.
Srce sam svoje iskidala na najsitnije delove. I opet ga sastavljala. Sama. Na to sam se odavno navikla. I šta na kraju ostaje? Kada u nečijem srcu nema ni ljubavi ni mržnje. Predpostavljam da tada prestane da ti bude bitno da li si ikada bio u nečijem srcu. Tužno jeste, ali, možda je tako bolje
1. poglavlje Manon je stajala na ivici zgrade, gubeći se u pogledu na grad koji se protezao pred njom. Mislila je na sve što će izgubiti nakon ove večeri i na sve što će dobiti. Nije planirala da skoči, samo je stajala na ivici, osećajući kako joj život klizi iz ruke, a ona nije dovoljno
Uvod Da li ste culi za priču o Razjarenom tigru? Svako je čuo tu priču makar jednom u životu. Tu priču bi stari ljudi pričali deci pred spavanje, i govorili bi im da će tigar doći da ih pojede ako ne budu bili dobri. Barem taj deo nije istinit. A kako to devojka poput mene
Mesec je sluga talasa, obe njegove strane. Sunce je već svoje, osim par pega i nema neke mane. Uprkos strašnjoj jurnjavi, poput dečijeg trčanja u parku, kat kad stignu da naprave pauzu i predahnu u istoj liniji. I gledaju jedno drugog tako. Svi ljudi se čude toj pojavi njima samo znanoj. Neki kažu da
