III stoljeće p.n.e. Mladi Li u vojnoj gardi pod vlašću prvog cara Qi Shi Huanga u 3. st. p.n.e. je dobio zadatak. Odgovoran zadatak. Car je naredio spaljivanje knjiga i pokapanje učenjaka. Li je teatralno namjestio kapu u nadi da će svi vidjeti značaj zadatka. Niko ga ni primjetio nije u vojnoj povorci od prevelike […]
Mračna je noć; a dodir vašmi sada jako nedostaje.U ovoj noći mi ništa osim suzane preostaje.Nebeske kiše iz očiju sjajnihne prestaju da padaju;dok u tišini jecaj više nije stran. Samo jedan dodir sa nebaučinio bi čuda,ali zvezda večeras nema.Uz njih sam potpuno siguran;One su jedina snaga koja ne prolazi,jedina uteha koja uvek dolazi.Jedini sjaj noći
Sanjao sam te.Još uvek te sanjam;Prestao sam i da brojim. Budim se zadihan noćima,sa tobom u mislima,a mnogo je prošlo. Premda sam mrzeo to.Mrzeo sam noć u kojoj me posetiš i podsetiš da još si tu;a ipak otišla. Mislim da nikada nećešni sasvim otići.Ne jer ne želiš;ja ne želim. Ti si jedina koju sam ostavio,a koja
Nisam odavno pisao;Nisam imao o čemu ili nisam imao kome.Bio sam srećan. A onda,ponovo sam te ugledao;ponovo osetio, ponovo poljubio.Opet si se nasmejala. Zanesen dodirom tvojim,nepomično stojim;a srce da može, iskočilo bi. Sve je opet i sve je isto.Jedino smo mi potpuno drugačiji.
Ja sam ostao isti.Ne menja se kamen tek tako.Godina je malo da bi od stenenastao pesak; Ipak,dovoljno je godina davetar odnese ljubav. Posle ljubavi ostaje samo praznina;a prazninu ispuniće tišina. Čaša će razumeti;“U čašu može svašta da stane.”
Hiljade ispisanih rečine mogu dočarati osećajkoji me obuzme kada te zagrlim. Neumorno bih te grlioi zauvek ljubio; s tobombih se budio svakog jutra. Ti si moj tajni prolazkroz mrak; svetlostna kraju tunela kad izlaza nema. Ti si kompas koji me vodii ne dopušta mi da se izgubim.Ti si kompas moje ljubavi,moje sreće i mog sna.
Obraduj me kad te sretnem; Ja se ne radujem tako često,a srećem te još ređe.Ipak mi kolena klecajui srce snažno kuca kada mi priđeš. Nekada jedan trenutakmože zameniti sve izgubljene godine;A te godine zapravo ništa i ne promene.
Algoritam Časlav Gospodarski 1. poglavlje Poglavlje prvo Povratak Tog prelepog prolećnog jutra voz se lagano zaustavio na staroj železničkoj stanici, jednoj od najstarijih stanica na ovom delu kontinenta. Stubovi i lukovi koji su bili oličenje moderne arhitekture pre nekoliko stotina godina i dalje su ponosno krasili ovu građevinu. Pločnik koji je nekad bio žuto-crven, sada
Sanjala sam svoju staru kuću, onu sa teškim drvenim vratima u kojoj sam odrasla. Lep i sunčan dan nije ostavljao mesta za zle misli. Ipak, na staroj i zelenoj kapiji boje mente pojavila se, naizgled, jedna sasvim normalna osoba. Izgledala je obično sa kosom u paž frizuri neke neodređene boje, lica potpuno običnog i u garderobi koja nije isticala ništa na njenom telu: zelena majica kratkih rukava
Ti si jedini koji moze da me izbavi, kad ceo svet nestaje u tami. Pored tebe svi smo sigurni. Dok mnogi misle da su sami, ruku spasa traže u galami. Ona je tamo gde mirišu tamjani. Utočište za svaki bol, sklonište kad se život pretvara u brodolom. Molitva dušu leči, a kad
Dah Ljubavi Tvoj dah ljubavi kao vazduh što me okružuje. U svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću. Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju,
1. poglavlje Kao što je rekao Lao Tzu: “Poznavati druge je intelegencija; poznavati sebe je prava mudrost.” Pomalo hvalisavo onda tebi čitaoče moram poručiti da sam ja natprosječne inteligencije. Sav svoj život ispuni čitanjem: knjiga, pismenih sastava na razne teme koje moja oštroumnost stvori, stripova, prikrivenih filmskih poruka, pisama i poruka i na kraju, možda
