Škola za pisce
Ajris Merdok Tim prokletim autobusom putovala sam svakog popodneva, osim vikendom, naravno. Bilo da je lepo vreme, sneg ili kiša kao što je […]
Grad bez boja
Iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam dolina, prostiralo se mesto u kome su sve nijanse odavno izbledele. Taj tajnovit grad se zvao Ahromatija. Okruživale su ga reke boje razvodnjenog katrana, nebo boje pepela i zidine koje su izgledale poput mokrog kamena. To je bilo mesto u kome su se ljudi rađali i živeli
Kako mi je sva pamet nestala u ribarnici?
Puno sam puta bila tu, jer volim ribu logično, a blizu je kući, pa ne moram specifični miris dijeliti s putnicima gradskog prevoza. Ovaj vikend sam bila pratnja prijateljici u njenoj kupovini s planom da i sebi kupim. Ali, nakon pozdrava slušala sam razgovor njihov. Nisu obraćale pažnju na mene, te izađoh bez ribe, ali
Sa One Strane Duginog Mosta
Upozorenje: Sadrži eksplicitne scene nasilja, mučenja i gore elemenata. Preporučeno 18+ Maks se nalazio unutar dugog mračnog hodnika, hodnik čiji ne može da vidi kraj. Hodnik je drven, i u nekim delovima truo kao da treba da se raspadne svake sekunde. Dok je hodao tim hodnikom pronašao je mala skrivena drvena vrata sa svoje
Zaborav
Ispod mladog drveta jabuke, na drvenoj hoklici, sedela je starica. Lagani prolećni vetrić nanosio je jutarnju svežinu na ženino lice. Uvijena u maramu oker boje i obučena u kućnu haljinu sa belim kockicama i sa vunenim štrikanim čarapama navučenim do pola listova, izgledala je kao i sve bake. Gledala je neodređeno ispred sebe kršeći okoštene prste u krilu. Njen
TI SI MOJA POBEDA
Ti si moja pobeda, odličja mi nisu potrebna. Znam da sam uspela jer nisam odustala, ljubav je pobedila. Ti si moja pobeda, mesto gde duša odseda. Sklonište za jako nevreme, uvek tu da reši dileme. Ti si moja pobeda, ruka za spas. Moj razumni glas. Ti si moja pobeda, u danima kad
Srbijo, majko!
Kako se definiše majčinska ljubav? Kao bezgranična, požrtvovana, nežna, zaslepljena, negujuća. Drugačije ne možeš da voliš biće koje si ti stvorila, sve majke će se složiti sa tim. Međutim jedna majka, naša majka je krenula krivom stranom i razbolela se. Mi znamo koju bolest ima i znamo kako se ta bolest leči ali pošast, kao
Pesak
Tražila si da budem tvoj Pariz. Ipak, nisam bio toliko skup. Zato sam te poveo na more, želeći da budem tvoja plaža. Pesak je sitan toliko, da se na tvoju kožu lepi.
Portret
Ponekad nam želje sviju kralješke, Stišću i govore da moraš biti veći. A tijelo pod njima grči se i kleči, Dok zavode lažno, pogubne i teške. Sjetih se najednom misli duboke, Da samo sam mali, neznatni portret. Na cestama što se pružaju široke, Rodit će se netko kao ja, opet. I bacit ću taj
СРЕЋУ СВОЈУ
Што је живо за мене свој крај има. Све ће једном да увене пре него наступи зима. Са лишћем губим радосну боју твоју, док усном је не љубим- срећу своју. Неко сам ко се не одаје руци среће и кад је нађе и кад је на муци туга снађе њој тежи- што и сваку душу
Kako smo od pisama stigli do grupnih viber poruka?
Kažu da sam komplikovana za čestitke. Izgovor je da su suviše “kreativne” (čitaj komplikovane), pa da mi je teško adekvatno se zahvaliti, a još teže uzvratiti. Imam dosta teorija o tome, ali rezultat je zapravo odličan. Dobijem više poziva nego čestitki, a pozivi nose dozu ličnog, koju njegujem i u porukama. Ali, razmišljanje o čestitkama
Zlobnica
Zlobnica Zvala se Kristal. Ime joj je bilo čisto, jasno i svetlo. Bila je skromna, umiljata, iskrena, čestita devojka, studentkinja na Fakultetu organizacionih nauka i pred njom je bila blistava budućnost po rečima njenih profesora i koleginica. Izazivala je muškarce sa svojom bujnom plavom kosom i krupnim zelenim očima boje smaragda, ali ona i nije