Samo za hrabre

12. poglavlje

Tu smo na raskršću, korak teži od nebesa
Kô slepi putnici koje niko i ne čeka
Sad se kaju majevi, snene zore i nemiri
Pitaju zašto smo ih uopšte i budili

Ne mogu zaspati u toj kući od snegova
Ni više ljubiti tvoje usne od pelina

Na raskršću, Kerber (1988)

Čim sam otključala stan, Kris je uletela unutra i skinula štikle ispustivši bolan jauk. Nasmejala sam se i svukla sako.

,,Nikad ne nosimo štikle kad izlazimo i sad nas đavo terao“, kukala je.

,,Štikle u izlascima su za one koje malo sede, pa malo igraju, pa se malo njišu, pa malo stoje, pa opet malo igraju…“ Prevrnula je očima, a ja sam se nasmejala. ,,Ne za tebe koja skačeš sve vreme.“

,,Ti i ja se uvek tip-top sredimo i onda obujemo patike.“

Izvalila sam se na kauč i podigla noge na naslon, osećajući verovatno istu bol kao ona. ,Pa, neki balans mora da postoji.“

,,I to što kažeš. Oni ne moraju da gledaju u naše patike, neka nas gledaju do članaka.“

,,Kris, hoćeš da pijemo nešto?“

Ona se pridigla iz fotelje, odmeravajući me. ,,Ne mogu da verujem da je taj predlog stigao od tebe. Šta imaš u ponudi?“

,,Pa ne preveliki asortiman, ali naći ćemo nešto.“

Na kraju smo pronašle flašu tekile koja nam je ostala od skoro, nadajući se da se nije pokvarila.

,,Uz ove tvoje otmene činijice za so osećam se kao da sam u nekom baru“, nasmejala se. ,,E pa živeli.“

,,M, čekaj, nisam ni so stavila još.“

,,Tolike godine se družiš sa mnom i i dalje se nisi uvežbala da piješ.“

,,Živeli za tvoj prvi životni promašaj.“

,,A ne, ne, ja ne odustajem tako lako.“

Tekila mi je pekla jezik i nepce pa sam brzo posegnula za kriškom limuna.

,,Nije se pokvarila“, rekla je Kris, koja je već sipala novu čašu.

,,Videćemo sutra“, nasmejala sam se.

,,I da ti bude loše, proći će do noćne.“

Navalila sam se na kauč i zurila u plafon. Kris je sela ispod mojih nogu i zagolicala me.

,,Kris.“

Ona je stala sa golicanjem. ,,Ne sviđa mi se taj ozbiljan ton.“ Pridigla sam se kako bih je videla. ,,Šta ti se dešava? Čudna si.“

,,Hvala što si primetila.“

,,Uvek primetim, ali nisam htela da smaram dok mi sama ne kažeš.“

Izdahnula sam i konačno izgovorila na glas ono što sam se plašila da i sebi kažem. ,,Kris, mislim da sam se zaljubila.“

,,U Stefana?“ Klimnula sam. ,,To i nije neka novost.“

,,Kris, uozbilji se.“

,,Anamaria, zaljubila si se u njega još kada si se vozila sa njim na jezeru. Ne znaš kako si zvučala tada. I ne znaš kako si zvučala kada je otišao. I ne znaš kako si zvučala kada si ga ponovo srela.“

,,Znam, Kris, ali pokušavala sam da sprečim to.“

,,Ne možemo, dušo sve u životu da predvidimo i sprečimo.“

,,Nije to tako jednostavno. Cela situacija je komplikovana.“

,,Ti je još više komplikuješ u svojoj glavi, jesi li svesna toga. Kako je njegova kuma?“

,,Aleksandra je iz dana u dan sve bolje, dobro reaguje na terapiju, psiholozi mi kažu da je saradljiva. Razgovara sa njima, a s vremena na vreme priča i sa mnom. Mislim da će uskoro kući.“

,,Ona ne zna?“

,,Ne. Ne želim da to naruši njen terapijski proces, jer ne bi bilo okej da se ja kao lekar otvaram njoj o tome, a sa druge strane da joj pravim dodatnu konfuziju. Na mene gleda kao na nekog prijatelja koji zbog svog posla treba da brine o njoj, ali sa dobrom voljom da uvek razgovara sa njom i bude joj podrška. Ta relacija je sasvim okej.“

,,Ima tu nešto mnogo više, jesi li svesna toga?“

Polako sam klimnula.

Ona ništa nije odgovorila. Čekala me je.

***

-Noć pre Anamarijinog i Ivanovog raskida-

Vratila sam se iz restorana u kom sam proslavila sa drugaricama što ću dobiti priliku da predstavim naučni rad na kongresu u Americi. Tema koju sam odabrala bila je „Rana dijagnostika i terapijska strategija kod mladih pacijenata sa bipolarnim poremećajem: dileme u diferencijalnoj dijagnozi i terapijskom pristupu“ i rađen je pod mentorstvom doktorke Dubravke. Bila sam ponosna na sebe, ali ujednoi uplašena. Glava mi je bila puna pitanja – od toga šta ću da obučem do toga kako ću se snaći, da li ću sve odraditi kako treba.

Ivan nije došao jer se duže zadržao na poslu. Ipak, mogao je da dođe juče, ali nije. Mogao je da dođe jutros, ali nije. Ipak je on pravni savetnik u farmaceutskoj kompaniji, propalo bi sve bez njega – ironično sam pomislila. Kao lekar bila sam veoma svesna šta iza kulisa rade neke farmaceutske kompanije i koliko se tu para okreće na račun bolesnih ljudi, pogotovo psihijatrijskih pacijenata kojima je u većini slučajeva medikamentozna terapija neophodna. Nekada mi se ceo taj njegov svet gadio, ali on mi je mnogo puta govorio kako je i sam svega svestan i kako se upravo zbog toga opredelio za svoj posao. Možda je zaista mislio da čini nešto dobro. Možda i jeste.

Ali danas nisam želela da tražim opravdanja. Ja sam uvek poštovala njegov razvoj i karijeru i podržava ga. Želela sam samo da budem viđena, barem danas. I voljena. Bez zakulisnih igara i kompromisa. Samo prisutnost. Samo istinu.

Pogledala sa se u ogledalo, prilično zadovoljna kako sam se doterala za ovaj tobože specijalan povod. Iako je odraz u ogledalu bio lep, nije bio srećan. Oči su mi bile tužne i mislim da nisam bila jedina koja je to primetila. U poslednje vreme nisam često gledala svoj srećan odraz u ogledalu.

Neko je pozvonio na vratima. Trgnula sam se, pa sam mahinalno otvorila jer sam stajala već u hodniku.

Ivan je stajao na dovratniku i smešio mi se. Njegova zlatno-plava kosa presijavala se na svetlu u hodniku, a osmeh mu je bio šarmantan – potkupljuć.

,,Čestitam, dušo.“

Sakupila sam ono malo snage i žalosne sreće jer sam ga videla i osmehnula sam se. ,,Hvala ti.“

Ušao je unutra i zagrlio me je. ,,Izvini što je ovako ispalo. Stvarno sam se potrudio, ali…“

,,Okej je. Hajde barem da naručim picu, ili neku hranu, ništa nisam spremala.“

,,Nemoj da se mučiš, neću ništa. Moram da idem za desetak minuta.“

Okrenula sam se ka njemu. ,,Da ideš?“

,,Mnogo sam umoran. Svratio sam samo da te vidim.“

Pomirljivo sam se spustila na kauč i gledala u njega. Kroz njega. Negde daleko. Poželela sam da budem negde daleko, barem u svojoj mašti gde mi život u poslednjih mesec dana izgleda mnogo drugačije. Realnost je bila jadna.

,,Srećo?“

,,Kako hoćeš. Svejedno mi je.“

,,Što se ljutiš?“

,,Ne ljutim se.“

,,Olakšaj mi malo, molim te“, rekao je i zapalio cigaretu, iako je znao da ne dozvoljavam da se puši u stanu.

,,A kad ćeš ti meni da olakšaš?“

,,Nemoj da budeš tužna.“

,,Da zaista to misliš ne bi me ti činio tužnom. Ovo ti je zvučalo kao jedna potpuno neempatična fraza.“

,,Sutra idem na ručak sa poslovnim partnerima. Ideš sa mnom?“

,,Ne. Imam obaveze, a i ne volim baš tvoje poslovne partnere.“

,,Hajde, moram da ih ispoštujem.“

,,Ti moraš, ne ja. Ti mene nisi ispoštovao.“

,,Smiri se malo, tek treba da odeš na kongres, da predstaviš rad. Možda uzmem slobodne dane da idem sa tobom.“

,,To je super, ali se ponšašaš kao da te trenutno baš briga za sve što ja radim.“

,,Nije tako. Hajde da sura idemo na ovaj poslovni ručak, a posle toga da idemo negde zajedno. Uželeo sam te se“, osmehnuo mi se i neverovatno mi zaličio na njegovu sestru koja je njegova sušta suprotnost. Ivan, uz majku koja je bila vojni lekar i izarzito dominantna i rigidna žena, nikada nije razvio nežan odnos prema ženama. Umeo je da laska rečima i na kraju svake rečenice doda ,,dušo, srećo, ili zlato“,  što je često i njegova majka radila, ali mislim da se nikada ni sa kim nije dublje povezao. Njegova sestra bila je više nalik njihovom ocu – mirnom, povučenom čoveku koji je imao nečeg iskrenog u sebi, ali je često bio odsutan i većinu vremena provodio na muzičkoj akademiji u Beogradu gde je radio kao profesor. Iz takve porodične dinamike razvile su se dve potpuno različite ličnosti. Koliko god sam se trudila da ga sagledam van svega toga, znala sam da u njemu živi dete koje žudi da bude voljeno i primećeno, ali nije, s toga se razvio nadmen i manipulativan čovek koji će te izdati, slagati, povrediti, pre nego što ti to uradiš njemu, iako možda nemaš nameru da to uradiš.

Sutradan sam sedela pored Ivana za stolom sa njim i njegovim poslovnim partnerima. Obukla sam lepu haljinu i doterala se. Ivan to nije ni primetio.

Kada smo krenuli ka restiranu, pustila sam muziku u kolima i pokušala da razvedrim atmosferu, ali on ju je samo smanjio.

,,Gde ćemo posle?“, veselo sam upitala.

,,Nigde“, hladno je odgovorio.

Pogledala sam ga zbunjeno. ,,Dogovorili smo se sinoć…“

,,Pa jesmo, ali mi je iskrslo nešto. Moram nekome da pomognem oko nečeg važnog.“

Bes se u meni toliko nakupio da sam se bojala da ću prasnuti u plač pokušam li da kažem bilo šta. Na grudima mi je sedelo nešto veliko i crno – puno onoga što se u meni već dugo taložilo i što bi ustalo sa mog srca samo na dve reči: ,,Ostavljam te.“ Pogledala sam kroz prozor, ne želeći više da ga gledam. Gadio mi se. Gadio mi se, jer sam u tom trenutku, kada je od sebe pravio neverovatnog altruistu koji svima pomaže, znala da laže kao pas.

Gledala sam ih sve odreda i tek tada shvatala koliko zapravo ne podnosim te bogate snobove koji misle da jedan telefonski poziv rešava sve, da novcem sve mogu da dobiju, da je sve na prodaju i da je u životu samo važno živeti lepo bez mnogo muke. I na račun tuđe muke.

Uglavnom sam pričala sa njima iz pristojnosti, ali ovog puta sam samo sedela i ćutala, gledajući čas u njih, čas u Ivana i slušajući nebuloze koje priča kako bi predstavio sebe u što boljem svetlu. Ivan, koji je bio najnežniji muškarac u mom životu, pretvorio se u čudovište koje raste kao kvasac. Kao da se hranio mojom tugom. Njegova veličina nije bila stvarna. Bio je dovoljan jedan ubod da pukne kao balon.

Želela sam samo da odem što pre odatle, da pobegnem negde daleko.

Ćutke smo se vozili u kolima kada sam konačno odlučila da progovorim: ,,Šta s tobom i sa mnom nije u redu?“

,,Ne znam“, jednostavno je rekao.

,,To nije odgovor.“

,,Nemoj da počinješ.“

,,Pitala sam te nešto i najmanje što možeš da uradiš je da budeš iskren.“

,,Rekao sam ti da ne znam.“

,,I te kako znaš.“

,,Zbunjen sam.“

,,Čime?“

,,Sve će biti u redu. Ne brini.“

,,Ne vidim kako će sve biti u redu? Tretiraš me veoma loše i ja to više ne želim da trpim jer to nisam zaslužila. Zaslužujem nekoga ko će me voleti i poštovati. Ako si ti i dalje Ivan koji to može, vrati se u kolosek dok nije kasno, ako nisi, moraću da odem.“

,,Nećeš ti nigde“, rekao je nežnije i dodirnuo mi ruku, ali sam je povukla.

,,Da bi mi to rekao moraš da mi daš razlog da ostanem. Neću ostati pored nekog ko nema ni trunku poštovanja i ljubavi prema meni. Ja nisam mazohista.“

,,Ja nisam kriv što je nešto iskrslo.“

,,Zanimljivo je što si ti uvek žrtva i nikada nisi kriv. Možeš da staneš ovde, idem kod Kristine, neću kući.“

On je bez reči stao i ja sam bez reči izašla. Gledala sam ga kako odlazi niz ulicu, a onda sam produžila do Kris. Bilo je već hladno i mračno, a ja sam trčala niz ulicu i plakala. Hladnoća mi je pekla grlo, a suze su grejale smrznute obraze. Disala sam plitko i isprekidano dok sam trčala.

Smirila sam se pre nego što sam pritisnula dugme pored broja Kristininog stana, ali čim mi je Kris otvorila, bacila sam joj se u naručje i jedva dolazila do vazduha zbog suza.

Te večeri, dok smo Kris i ja prepričavale i vrtele u krug moju situaciju sa Ivanom, dok sam ja preispitivala sopstvene postupke, nazvala ju je komšinica sa kojom se druži od detinjstva. Rekla joj je: ,,Ja sam morala tebi da kažem, jer bi me grizla savest, a ti vidi šta je najbolje da uradiš.“

Viđala je Ivana i mene zajedno, ili u društvu sa Kris. Prepoznala ga je. Te večeri Ivan je bio da pruži neophodnu pomoć, a pre toga svratio je po cigarete u prodavnicu gde je radila Kristinina drugarica, držeći za ruku drugu devojku i obećavajući joj sreću i mir, kao i da on sve razume i da se ništa ne brine. Sve će biti u redu.

***

I zaista, sve je bilo u redu, naravno trebalo je vremena. Ono veliko i crno konačno je skočilo sa mog srca, a ja sam posle dana ležanja u krevetu i plakanja do iznemoglosti, pokupila svoje slomljene delove i krenula dalje.

Koliko je ta veza bila loša osvestila sam tek kada sam dobijala komplimente kako lepo izgledam, kako se na meni vidi neka promena, ili kako je Slađa iz prodavnice rekla kada sam joj ostavila vizit kartu za restauriranje nameštaja, koje je tada postalo moj novi biznis rođen iz hobija: ,,Ništa mi ne popravi dan kao žena sa stilom.“

Moj odraz je bio lep. Ali iskonski lep. Moje oči više nisu bile tužne, a srce umorno od pokušaja da popravim ono što nikada nije bilo do mene.

Izdahnula sam s olakšanjem setivši se tog perioda i sipala sebi i Kris još po jednu tekilu.

,,Kada sam se oporavila od cele situacije sa Ivanom, mislila sam da je to to. Da sam sada pametnija, opreznija, sa višim standardima.“

,,Ti to i jesi.“

,,Jesam, ali nisam znala da ću, koliko god sam želela da upoznam neku novu osobu za sebe, biti preplašena. Stefan i ja smo sve bliži, a ja se sve više plašim.“

,,Znam. Pojavio se neko novi, vredan pažnje, ali čačka ti po starim ranama i to je nepodnošljivo. Svesna si da ćeš morati da se otvoriš za mogućnost da budeš povređena, ako se otvaraš za mogućnost da voliš.“

Uperila sam kažiprst ka njoj. ,,U tome je problem. Nakon Ivana, popravila sam svoj život, nešto sam i izgradila ispočetka i sredila se u potpunosti. I sada pazim koga puštam u njega. Plašim se da ponovo dođem u situaciju da se sve sruši i da moram sve ispočetka. Kris, umorna sam od toga da me lome i ostave me da pokupljam svoje deliće i sastavljam se iznova i iznova. Umorna sam od kukavica koje ne znaju da vole.“

,,Pa šta i da se sve sruši? Opet ćeš ga izgraditi.“ Uzela me je za ruku. ,,Ti si najjača žena koju znam. I ti si čovek. I ti imaš slabosti. I nisi savršena, ali zaslužuješ da budeš srećna sa nekim ko te zaslužuje. I ne idealizujem te jer si mi najbolja drugarica, nego je to istina. Tebi ne treba čovek koji će provesti život sa tobom i da celog života ne bude svestan koga ima pored sebe.“

,,Zbog njega sumnjam u svoju procenu drugih ljudi. I dan danas se grizem zbog toga kako sam mogla da budem slepa i da meni, psihijatru, jedan takav čovek prođe ispod radara.“

,,Ti si ga gledala kao čoveka, ne kao pacijenta. Tako i treba da bude. Svi mi pravdamo i nalazimo izgovore za one koje volimo i ubeđeni smo da i oni nas vole i da nas neće prodati za sitnu paru. Pa nas prodaju i izdaju uprkos našem razumevanju. Na kraju krajeva, nije prevario samo tebe – sve nas je prevario. Svi ljudi u tvojoj blizini su ga poznavali i mislili da ima dva grama mozga u glavi da čuva ono što ima, a i on se tada činio prilično pouzdano i rešeno da te ima celog života pored sebe. Izgleda da je sve vreme pokušavao da ubedi sebe da to može, a ne nas. I nisi zakasnila. Ti nisi pogrešila. Nisi bila glupa. Gledala si ga kroz prizmu njegovog ponašanja prema tebi. Kada se njegovo ponašanje prema tebi promenilo, ti si počela da presipituješ tu vezu.  Ti se nisi pitala da li te tamo iza ugla čeka neki super dasa koji leti avionom, vozi motor, koji te razume, vodi duboke razgovore do kasno u noć i samo što ne skida zvezde s neba – a možda je trebalo da se pitaš. Ti si želela Ivana kakav god da je i prihvatila ga. On je bio taj koji je zevao iza ćoškova i tražio bolje. I našao je bolje – za sebe. Našao je nekog ko je kao on. A tebe je Bog spasio i konačno ti dao priliku da pogledaš iza ugla, ali sada kada je vreme za to.“

,,Nekada se pitam da li je i ovo sa Stefanom neka trenutna opčinjenost mnome, da sam mu zanimljiva dok me ne osvoji i da će onda početi da radi stvari koje je radio Ivan.“

,,Ako se vratiš mnogo unazad, iako je Ivan bio čovek za poželeti na početku, videćeš da se i tada njegov pristup razlikovao od Stefanovog. Od samog početka u pitanju su dva različita čoveka. Najlakše je izdati, slagati, prevariti i povrediti osobu poput tebe – zato što si čista i neiskvarena. Ti olakšavaš život ljudima oko tebe, neguješ svoje vrednosti i ljubav ti je nešto najuzvišenije. Ti ne povređuješ druge, ne mučiš ih i ne manipulišeš njima – ti ih voliš i prihvataš. Čoveku kao on, ili bolje reći nečoveku kome ništa nije sveto, najlakše je povrediti i izdati tebe. Stefanu – upoznati tebe i dobiti priliku da te voli je životna prilika koju ne želi da propusti. U tome je razlika i to je ono što treba da te ohrabri. Ja ga ne poznajem, znam samo ono što mi ti pričaš o njemu, ali mogu da se kladim da ako ga sada pitaš da ti nabroji deset stvari, ma samo pet stvari zbog kojih si mu se dopala – nabrojaće mnogo više nego Ivan koji je proveo više vremena sa tobom.“ Nežno me je gledala, a potom me zagrlila. ,,Ti preodbra budalice“, nežno je rekla. ,,Zamisli ako ovog puta bude to to? Šta ako je Stefan onaj pravi čovek? Možda i nije. To ćeš možda saznati tek kada probaš. Ali da li jeste pravi čovek za tebe, nikad nećeš znati ako ne probaš.“

,,Kris…“

,,Budeš li rekla još jednu reč o Ivanu, doći ću ponovo u iskušenje da ga prebijem, a to mi se nije desilo još od kad je dolazio da lupa na vrata i remeti nam mir. Uznemirava me ta njegova pojava.“

Nasmejala sam se. ,,Ionako je dobio previše prostora. Htela sam da ti kažem da si najbolja i da si čovek koji je uvek, kroz sve moje faze, bio tu.“

,,Pa kad sam tvoj krpelj sa kojim provodiš najviše vremena.“

,,E pa, najbolja si.“

Raširila je ruke i mahnula ka sebi. ,,Dođi da te opet zagrlim, pa da dovršimo ovu flašu. Za sledeći put neće biti dobra.“

Nakon što smo popile svu tekilu, naslonile smo se jedna na drugu i gledale Sunđer Boba, pijano baljezgajući kako smo u „naše vreme“ morale tačno da čekamo određeno vreme kako bismo gledale crtaće na TV-u, a sada klinci mogu da ih gledaju bilo kada. I da to, naravno, nije fer.

Nakon toga je Kris otišla pod tuš, a ja sam ostala sama u dnevnoj. Listala sam društvene mreže i na pamet mi je palo nešto zbog čega ću verovatno sutra zažaliti, ali sada nije sutra.

Nakon veoma kratkog čekanja, Stefan se javio.

,,Hej, danima te nisam čuo, ni video. Drago mi je da si nazvala.“

,,Je l’ te ne budim?“

,,Ma jok. Magdalena spava, a ja gledam prihvatilište za mladunce.“

Nasmejala sam se. ,,Zajebavaš me?“

,,Ne, ozbiljan sam. Sada je najzanimljivije jer ovaj meda treba da bude vraćen u šumu, a on je baš rano stigao kod njih. Hranili su ga na flašicu.“

,,Aha, pa te sada zanima kako će podneti rastanak i priviknuti se?“

,,Aha“, veselo je rekao.

I ja sam pustila kanal na kom se emituje emisija o prihvatilištu za mladunce bez majke.

,,Sad ćemo da vidimo“, rekla sam.

,,E, je l’ si onako nazvala ili ti trebam?“

,,Onako.“ Zastala sam pa sam rekla. ,,Doduše, htela sam nešto da te pitam.“

,,Reci?“

,,Da li možeš da mi nabrojiš pet stvari koje ti se dopadaju kod mene?“ Izgovorila sam to i prikrila usta šakom, neverujući šta sam rekla.

,,Mhm, ali možeš li ti meni pre toga nešto da kažeš?“

,,Može.“

,,Jesi li pila nešto?“, razigrano je pitao.

,,Nisam“, slagala sam. ,,Nego sam premorena, pa sam legla u krevet i već me hvata dremka.“

,,Znači toliko sam dosadan. Zvala si me da te uspavam.“

,,Stefane, pitanje“, podsetila sam ga.

,,Aha, da. Pa, sviđa mi se što si pričljiva. Znaš toliko zanimljivih stvari i mogu svašta da naučim od tebe. Voliš dokumentarce o medvedićima i to pokazuje da si prilično nežna osoba iako radiš težak posao. Umeš lepo sa decom. Imaš osećaj za druge – prepoznaješ tuđe potrebe. Daćeš sve od sebe da pomogneš nekome, ne očekujući ništa zauzvrat. Imaš zrele poglede na ljude, svet i ljubav. Ne osuđuješ druge. Imaš dobar ukus za muziku. Nikada nije dosadno pored tebe, umeš i da pričaš i ćutiš sa drugima –uvek si dobro društvo… Lepo se šminkaš, ne promeniš lični opis nego suptilno istakneš koliko si lepa. Uvek lepo mirišeš.“

,,O…Pa, hvala ti“, nespretno sam rekla. ,,To je i više od pet.“

,,Nisam brojao, samo ti pričam šta mi se sviđa. I sviđa mi se što si hrabra.“

,,Misliš da sam hrabra?“

,,Mhm.“

,,Ne bih nekada to rekla za sebe.“

,,Biti oprezan i preispitivati se nije kukavičluk – nego oprez. Do sada sam stekao utisak da si prilično hrabra.“

,,Hm…Hvala ti.“

Čuo se smeh sa druge strane. ,,Nema na čemu. Zašto si ovo želela da znaš?“

,,Onako.“

,,Zanimljivo…“, bilo je nečeg zagonetnog u njegovom glasu. ,,Onda ću te pustiti da spavaš, pa ću te nazvati sutra. Zapravo, voleo bih da te vidim.“

,,Smislićemo nešto.“

,,Ne sumnjam.“

,,Laku noć, Stefane.“

,,Laku noć, Anamaria.“

Tek kada sam prekinula shvatila sam da se kezim kao budala. Kris je stvarno najbolji terapeut-prijatelj. Nakon nekoliko minuta ugledala sam tog istog terapeut-prijatelja kako stoji na pragu u bade-mantilu.

,,Kris, bićeš mi kuma na venčanju jednog dana.“

,,A to se dovodilo u pitanje do sada?“

,,Ovaj, ne…Ali nisam bila u prilici da se venčavam pa nismo o tome pričale.“

,,Bolje bi ti bilo da budem. Spavaću večeras kod tebe, inače.“

Nasmejala sam se. ,,Baš si me rano obavestila.“

,,Konačno si se propisno napila. Već sam počela da gubim nadu da će to da se desi.”

,,Nisam, nisam! Slušaj: perseveracija, klerambo sindrom.” Kristina se prekrstila, a ja sam se nasmejala i nastavila dalje, ,,verbigeracija, trihotilomanija…”

,,Jezivo.“

Prasnula sam u smeh.

,,Nije smešno, primetila sam to kod tebe. Ljudi kad popiju jedva pogode adresu, a ti znaš celu klasifikaciju mentalnih poremećaja i medicinske termine. Bolesno, ako mene pitaš“, dala je svoj zaključak i otišla u sobu, ostavivši me da se smejem na kauču.

Dragi čitaoče, ako si stigao do ovde, pročitao si više od polovine priče o Stefanu i Anamariji, a ima još toliko toga zanimljivog da se desi. Nadam se da uživaš u čitanju i da su ti likovi prirasli srcu barem upola kao meni. Možda je kod ovih likova najupečatljivije to što se barem sa nekim od njih možemo poistovetiti. Svi događaji su plod moje mašte, a likovi izmišljeni. Ipak, ljudi  poput  Stefana, Anamarije, Aleksandre, Kristine i svih ostalih postoje, pa i poput Ivana. Verujem da si nekada upoznao nekoga poput njih. Svako na ovom svetu ima drugačiji put i drugačiju ulogu. Neko odluči da se promeni, a neko se nikada ne promeni, nego nanosi bol drugima pokušavajući da popuni unutrašnju prazninu. Imaj razumevanja čak i za takve ljude, jer su oni produkt genetike, roditeljskog vaspitanja i tretiranja, sredine u kojoj su odrastali, ali i sopstvenih izbora. S toga, nemoj ih osuditi, ali nemoj dozvoliti da ti nanose bol, jer tako nećeš pomoći njima, već ćeš samo naškoditi sebi. Budi kao Anamaria – smogni hraborosti da oteraš to crno stvorenje koje ti stoji na grudima, pokupi slomljene delove sebe i daj sebi vremena da se sastaviš. Onda će ti se sopstveni odraz u ogledalu smešiti, baš kao njoj (a možda i Stefan 😉)

Čitamo se za nekoliko dana sa novim poglavljem ♥️

Volela bih da dobijem neku povratnu informaciju od tebe. S toga, sve pohvale, kritike, sugestije i zapažanja možeš napisati u komentar.

Jovana Trileristkinja