Samo za hrabre

15. poglavlje

Pronađi mesto, zapis ostavi
podigni glavu, grudi ispravi
zapevaj nešto i ne zaboravi
da ćemo jednom svi pred Bogom stajati

Pronađi mesto, Kerber (1996)

-Nedelju dana kasnije-

Kada sam ustala, Stefan i Magdalena bili su uveliko budni. Iako znam da će Stefanu biti lakše kada Magdalena ponovo bude sa majkom i sve se vrati u normalu, a on svojim obavezama – bilo je neminovno da će Magdalena nedostajati Stefanu. Povezali su se na veoma dubok način u ovom kratkom periodu, i jasno vidim kako njihov odnos napreduje. Nije mogla da mi ne padne na pamet misao da će Stefan biti divan otac. To me je dirnulo, a ujedno mi i pokazalo da sam romantični sanjar kome takve stvari ne mogu da ne padnu na pamet.

,,Dobro jutro“, pozdravila sam ih sa osmehom.

„Stigla si taman na kafu“, rekao je Stefan veselo.

„Divno miriše“, izdahnula sam i sela na barsku stolicu kod šanka. Položio je kafu ispred mene, a onda me poljubio — kratko, ali prisno. Bila sam svesna svakog njegovog pokreta, topline, njegovog prisustva koje me je činilo budnijom nego kofein.

,,Možeš da je pridržiš dok spremim doručak?“, pitao je već pri nežno pružajući Magdalenu. Namrštila sam se, a on se zbunio. ,,Šta je?“

,,Ovo mora da je neka prevara.“

,,Šta je prevara?“

,,Sve ovo“, prstom sam pokazala na nas i doručak na šporetu. ,,Previše si dobar da bi bilo istinit. Ima tu neka caka.“

Nasmejao se sa olakšanjem i poljubio me. ,,Navikni se na normalu.“

,,Više sam okružena onim što nije normalno, nego što jeste.“

,,Pa ne moraš biti okružena nenormalnim i kući“, jednostavno je slegnuo ramenima i nastavio sa spremanjem doručka.

Pila sam kafu i upijala pogledom svaki njegov pokret dok je pevušio nešto i kretao se po kuhinji. Pogledala sam Magdalenu koja me je radoznalo posmatrala sa cuclom u ustima. Gospode, predivna je.

„Danas bi trebalo da saznam kada će Aleksandra biti otpuštena iz bolnice“, rekla sam.

Okrenuo se ka meni pažljivo, zainteresovano. „Ozbiljno?“

„Da. Dobro je reagovala na terapiju, nema više suicidalnih misli. Verovatno će morati da ide kod psihologa u zavod, ali rekla mi je da to želi.“

„Drago mi je. To zvuči kao početak nečeg boljeg za nju… i Magdalenu.“

,,Da, ali nemoj da zbrišeš tada. Budi tu za nju.“

Pogledao me je zbunjeno. ,,Gde da zbrišem?“

,,Ne bukvalno, ali znam da ranije nisi bio toliko blizak s njom…Zbog Silvije, ako se ne varam“, oprezno sam rekla.

,,To je istina, ali ona je sada važnija od mojih nesuglasica sa Silvijom. Uostalom, ja sa njom nemam nikakav problem, ako ga ona ima neka ga rešava sa sobom. Ja ne mogu da ostavim Aleksandru i Magdalenu na cedilu.“

,,To je i bilo ono što sam htela da ti kažem.“

Klimnuo je i ponovo se vratio ka stolu. Bila sam tiho zadivljena načinom na koji balansira — prisutan, topao, ali nenametljiv.

,,Hej, znaš da krajem meseca imam kongres u Evanstonu“, odlučila sam da podelim vest zbog koje sam već neko vreme uzbuđena.

,,Stvarno? Pa to je kod Čikaga.“

,,Mhm, trebalo je da bude još prošle godine, ali je odložen.“

,,Predstavljaš neki rad?“

,,Da, o ranoj dijagnostici i terapiji bipolarnog poremećaja kod mladih.“

,,Vau, to je veliki uspeh. Bravo.“

Stidljivo sam slegla ramenima. ,,Pa, pretpostavljam da jeste. Moram i ja da posetim taj čuveni Čikago.“

Magdalena se uznervozila pa sam ustala da je prošetam i pevušim joj.

Stefan je stavio hranu na sto i postavio sve za doručak.

,,Pa, onda bismo mogli zajedno da idemo u Ameriku, ako Aleksandra bude okej, naravno. Taman da vidim sestru, nedostaje mi. Mogu sa tobom i na kongres da ti budem podrška, pokazaću ti Čikago, provešćemo vreme zajedno…“

Zastala sam i pogledala ga nesigurno. ,,Pa…to je lepa zamisao, samo…Da nije malo prerano?“, oprezno sam rekla.

Nakrivio je glavu. ,,Nisam ja zakazao kongres za tad“, našalio se. ,,Opusti se, tako se namestilo. nekad se dobre stvari dogode ranije. Verovatno ćeš imati i puno zajedničkih tema sa mojom mamom, pošto ste koleginice.“

,,Čekaj, mama ti je psihijatar.“

,,Aha i porodični terapeut“, jednostavno je rekao i sipao hranu prvo meni, pa sebi.

,,I nije ti do sada palo na pamet da mi to kažeš?“

,,Pa…jok.“

Nasmejala sam se. ,,Pa sada tvoja samosvest i pogled na svet imaju više smisla kad si imao nekog da te od malena nauči da sagledavaš svoje emocije, razumeš kako se osećaš…“

,,Hej, pa nije baš sve do nje, ima tu i malo mog ličnog angažmana.“

,,U, izvini, izvini, nisam htela da potcenim tvoje kapacitete.“

,,Samo neverbalno ‘izvini’ prihvatam“, razigrano je rekao. Prevrnula sam očima i poljubila ga. ,,To je za nijansu bolje. I, šta kažeš na moju ideju?“

,,Razmisliću.“ Podigao je obrvu. ,,Šta, ne sviđa ti se odgovor?“

,,Odmah se braniš, ništa nisam rekao. Ne osećaj nikakav pritisak, stvarno.“

,,Ne branim se.“

Blago se osmehnuo. ,,Braniš se, dižeš gard.“

Izdahnula sam. ,,Sve te brzinske stvari mi se nisu pokazale kao dobre, znaš…“

,,Razumem, ako ne želiš još uvek da upoznaš moju porodicu, neću te primoravati na to. Ne moramo uopšte da budemo kod njih za to vreme.“

,,Ne, ne, nije problem u tome.“

,,Nego to što i dalje ne veruješ meni?“

,,Ne…Ovaj…“

,,Znam da jeste, to sam barem do sada video, a i priznala si mi. Opusti se.

Pomilovala sam ga po obrazu. ,,Izvini, Stefane.“

,,Ne izvinjavaj se, razumem te. Polako samo. Uzmi vremena.“

Nakon toga smo doručkovali gotovo u tišini. Samo je Magdalena kad-kad dobacivala neki zanimljiv zvuk kako bismo je primetili. Stefan je potom promenio temu i opustio me, ali nisam osećala kao da je to to. Repovi mog straha vukli su se za mnom i saplitali me i Stefan ih je i te kako osećao kako mu se motaju oko nogu. Ipak, on se trudio da bude strpljiv, da me razume. Nekada sam se pitala odakle mu toliko strpljenja.

Nakon doručka morala sam da požurim na posao, tako da nismo imali vremena da ponovo pričamo o svemu.

Poljubila sam ga pre polaska. Nesigurno i uplašeno. Čak i u ovoj situaciji, on je bio hrabriji od mene. Ja sam kukavica.

,,Ja sam prava kukavica“, rekla sam sebi sedeći u autu i gledajući u Stefanovu kuću.

***

,,Stvarno?“, upitala je Aleksandra ushićeno kada sam joj rekla da sledeće nedelje izlazi iz bolnice.

Provela je pet nedelja u bolnici, Magdalena je već mesec dana da Stefanom. Verujem da ta razdvojenost Aleksandri izgleda kao večnost. Njena inicijativa za saradnjom i oporavkom bila je dobar znak i pokazatelj da je bolje, kao i da želi da se vrati Magdaleni.

Aleksandra je delovala veoma sitno ogrnuta sivim džemperom koji joj je visio preko ramena. U rukama je držala šolju zelenog čaja koji sam joj donela. Bila je tišina, ona vrsta tišine koja dođe pred kraj dana, kad se bolnica lagano stišava, a misli pacijenata postanu glasnije – nekada ih i mi iznenada čujemo.

„Ovde sam toliko toga naučila, ali jedva čekam da izađem“, rekla je tiho, bez da me pogleda.

Stala sam kraj stola i sela naspram nje. Ugasila sam ton telefona i spustila ga u džep mantila. ,,Verujem, bilo je dosta”, blago sam se nasmešila.

,,Mnogo ti hvala Anamaria”, rekla je i pogledala me u oči, dugačko, kao da želi da što detaljnije upamti moj lik. „Nekako…“ nastavila je, „uvek kada si ovde, sve postane malo jasnije. Psiholozi rade sa mnom, pričamo, analiziramo, stvarno se trude… ali ti… Kad si ti ovde, mozak mi kao da prestane da se opire. Kod tebe mogu da budem… samo umorna. Kad smo bile na Magdaleninom krštenju, prvi put sam osetila nešto držeći je u naručju. Osetila sam ljubav kakvu nikad do tada nisam.“

,,Ta ljubav je uvek bila tu, skrivala ispod slojeva tuge i brige”, rekla sam joj.

,,Konačno sam osetila želju da se borim. Osetila sam onu pravu motivaciju da joj budem mama. I kad provedeš ovde neko vreme, to te promeni. Tada sam se setila kako izgleda svet napolju, onaj svet gde postoji red i smisao.”

Oči su joj bile umorne, ali bistre. U njima je bilo nešto što ranije nisam videla. Bila je to nežna ljudska potreba da znaš da te neko vidi, da si nekome dovoljno vredan da te ne gleda kao problem. Ona je to prepoznala u meni. Ja sam njen oslonac. Osetila sam knedlu u grlu.

„Ne znam šta će biti kad izađem“, rekla je. „Ali nedostajaćeš mi.“

Prećutala sam ono što je bilo očigledno i što me je plašilo.

Samo sam rekla: „Aleksandra, znam da se osećaš povezano sa mnom i da su naši trenuci bili važni za tvoj napredak. I zaista mi je stalo do tvoje dobrobiti. Međutim, kao lekar, moj posao je da budem tu za tebe i sve druge u okviru svojih profesionalnih granica. Znam da to nije uvek lako, ali svaki korak koji si preduzela do sada je tvoj. Možda te sada povređuje ideja da nećemo biti u kontaktu, ali veruj mi, ti si mnogo snažnija nego što misliš. Ne zavisiš od mene, niti od bilo koga drugog. Tvoj napredak je rezultat tvoje unutrašnje snage, a ja sam bila tu da ti budem oslonac i pokažem ti šta možeš, kao i ostale moje kolege. I odlično ćeš se snaći i nadalje kada me ne budeš viđala. Bićeš u redu, Aleksandra. Ovaj proces ti nije samo zasnovan na meni, već na tvojoj sposobnosti da rasteš i razvijaš se.”

Ona je polako klimnula i osmehnula se blago. ,,U pravu si. Sada već mogu da prihvatim činjenicu da sam jaka i da me više ne nervira kada mi neko kaže da sam jaka. Jedva čekam da se vratim svojoj devojčici, Anamaria.”

Neko se zakašljao iza mene. Okrenula sam se i ugledala Bojana kako stoji na pragu. ,,Izvinjavam se što vas prekidam, ali moraš da nam pomogneš. Još su nam ovi farmaceuti falili danas. Došli su zbog onog novog leka što ispituju, pa im trebaju dobrovoljci među pacijentima.”

,,Psihotični?” Klimnuo je. ,,Važi. Dolazim.”

Pozdravila sam Aleksandru i krenula sa Bojanom niz hodnik.

,,Nije mi bila namera da prisluškujem, ali čuo sam deo razgovora.”

,,Bolje joj je.”

,,I te kako, ali ima tu jedna stvar.”

,,Koja?”

,,Primetila si da se vezala za tebe?”

Uzdahnula sam i klimnula. ,,Da. Iako sam se maksimalno trudila da…”

,,Ti si se trudila, ali depresivni pacijenti su skloni da se vezuju za neku njima važnu figuru. Ona nije mnogo vremena provela sa tobom, ali su ti trenuci bili ključni za njen proces. Ti si joj dozvolila da ispolji svoju autentičnost, da bude ranjiva, tebi se prvoj otvorila. Teško joj je da se rastane od tebe.”

,,Znam, vidim to. Ipak, morala sam da joj postavim granicu da vidi da naš odnos nije prerastao u ličnu dinamiku. Sa druge strane, to nisam smela da uradim previše surovo. To će doživeti kao napuštanje, a to nam ne treba. Dovoljno su je napuštali, ne bi bilo dobro kada bi doživeli još jedno napuštanje i gubitak.”

,,U pravu si. Čuo sam šta si joj rekla, bilo je na mestu.”

,,Hvala ti, Boki. E, a gde su ti ti farmaceuti?”

,,Čekaj.” Zastali smo na hodniku. ,,Anamaria, čudna si već neko vreme. Je l’ kriješ nešto? Reci mi iskreno, znaš da te ne bih nikad osudio.”

Izdahnula sam. ,,Malo me opterećuje cela ova situacija sa Aleksandrom. Rekla sam ti da poznajem njenog kuma.”

Bojan se malo stišao pa rekao ,,Je l’ njenog kuma samo poznaješ, ili ga poznaješ?”

,,Stefan i ja smo u vezi”, rekla sam iskreno i osetila kako mi pada veliki teret sa grudi.

,,U vezi”, razrogačio je oči.

,,Bojane, Stefan i ja smo se dopali jedno druogm još kada smo se upoznali, dok ova situacija nije nastala. Zato sam se i klonila Aleksandre što više. Ne mogu protiv sebe. Postoji nešto između nas što nisam mogla da ignorišem. On je tako dobar prema meni, razume me, vredan je pažnje. On nije želeo da propusti priliku da bude sa mnom, ja bih bila budala kada bih propustila takvog čoveka. A tako me grize savest zbog svega, kao da radim nešto što nije ispravno.”

,,Je l’ zna to Aleksandra?”

,,Ne, nisam htela da dodatno komplikujem. Ne znam kako da se postavim. Šta da radim, Boki? Izjeda me to već neko vreme.”

Uzdahnuo je. ,,Hajmo na kratko do ordinacije da popričamo. Onaj krelac može da sačeka.”

,,Koji krelac?” Nije mi odgovorio na to pitanje.

Boki i ja smo seli u njegovoj kancelariji. Bacio mi je flašicu mineralne vode sa limunom i seo preko puta mene.

,,Što mi nisi rekla?”, pitao me je.

Spustila sam pogled i slegnula ramenima. ,,Nisam sigurna. Osećam se loše jer ne znam šta je ispravno. Trudim se da radim ispravne stvari i ne upadnem u sivu zonu, ali…”

,,Jasno je da si profesionalna i da nisi njen terapeut, ali činjenica da si emocionalno povezana sa Stefanom može da unese konfuziju, čak i nesvesno. Zbog toga, važno je da se setiš nekoliko ključnih stvari. Iako je tvoje ponašanje prema Aleksandri profesionalno i puniš je podrškom, postoji mogućnost da ona doživi te gestove kao nešto više, ako sazna za tvoju vezu sa Stefanom. Veruj mi, čak i ako tvoji motivi nisu ništa drugo do iskrena želja da pomogneš, nesvesno bi mogla da stvoriš dinamiku koju ne bi želela. Drugo, pričaj sa Milicom, našom psihologicom, Aleksandra je najviše sa njom pričala i imala neku vrstu terapijskog procesa. Podeli sa njom da si bliska s njenim kumom. Vidi šta će ona da kaže. Na taj način možete osigurati da nijedna vaša lična dinamika ne utiče na njen oporavak.”

,,Zbog toga nisam želela ni da joj kažem o našem odnosu dok je ona ovde.”

,,Tvoj odnos sa Stefanom može postati previše emotivno zamršen, posebno ako Aleksandra sazna za vašu vezu. Da bi sačuvala profesionalne granice i njeno poverenje, možda bi bilo korisno da razjasniš sa njom šta znači tvoja podrška i da budeš iskrena o svom odnosu sa Stefanom, pre nego što ona to sazna na neki drugi način. Ni ja ne bih previše žurio sa tim da joj kažem, jer ne znamo kako to može uticati na njen terapijski proces, ali blagovremeno ćep morati da joj sve objasniš. Biti transparentna u ovoj situaciji može samo ojačati tvoju poziciju njene podrške, ali i osobe koja poštuje njene granice. Inače sebi možeš da napraviš neprijatnu situaciju, a i ugroziš njen terapijski proces. Pokušaj da ne preuzmeš previše, da ne postaneš emocionalno preopterećena, i da zadržiš distancu kada je to potrebno. To je u tvojoj najboljoj koristi, ali i u interesu svih uključenih. I opusti se malo. Osetiće tvoju emocionalnu preopterećenost. Budi profesionalna i opuštena kao do sada, uz držanje granica i to je to.”

,,Mislila sam da kažem i Dubravki.”

,,U ovoj situaciji, iskrenost ti je najbolji prijatelj. Može ti naškoditi samo ako tajiš stvari, a ako budeš iskrena, mislim da će te svi razumeti kao ja.”

Klimnula sam polako. ,,Znam. Hoću. Potrudiću se da uradim najbolje za Aleksandru. Svesna sam toga da je njena dobrobit najvažnija.”

Polako sam ustala sa stolice i zajedno smo izašli iz ordinacije.

,,Izvini što ti nisam ranije rekla za moja osećanja prema Stefanu.”

,,U redu je. Razumem da si se našla u nebranom grožđu. Svako bi se uplašio na tvom mestu.”

,,Hvala ti Boki, ti si najbolji prijatelj.”

,,Nemoj da mi se zahvaljuješ i izvini.”

,,Za šta?”

,,Za situaciju u koju te trenutno dovodimo, ali zaista ne možemo da stignemo da se još i njime bavimo.”

,,Kime?”

Pre nego što sam dobila odgovor, shvatila sam zbog čega mi se Bojan izvinio.

Ivan je stajao na hodniku i radoznalo me proučavao, kao da opipava teren izdaleka.