Samo za hrabre

18. poglavlje

Ako me sačuvaš
doneću ti haljinu od kiše
i na kraju krajeva
šapnuću ti od tišine tiše

-Čudna stvar, Kerber (1995)

,,Trenutno vas mrzim i zavidim vam“, Kris je zavrtela glavu i zgrabila kutiju sa mačkom.

Stefan me je pogledao, a ja sam slegla ramenima i nasmejala se. ,,To je Kristina.“

,,Interesantna ličnost.“

Komentarisali smo kao da ne stoji pred nama.

,,Pa, neko mora i na harizmu da hvata. Nismo svi piloti.“ Okrenula se ka meni. ,,Čuvaću ti mače, ako se vežem za njega ne garantujem da ću ga vratiti. I sama znaš da se vezujem za slatke životinje i pogrešne muškarce. Uživajte u putovanju.“ Rukovala se sa Stefanom i zagrlila me kao da me neće videti mesec dana. ,,Razvali tamo na kongresu i kupi mi nešto u Americi.“

***

,,Je l’ znaju tvoji roditelji da dolazim sa tobom?“, pitala sam Stefana dok sam nervozno prelistavala beleške u avionu.

,,Da i veoma se raduju.“

,,Nadam se da ću im se svideti.“

,,Već im se sviđaš.“

,,Nisu me ni upoznali.“

,,Ti si moj izbor. Oni to poštuju i ne sumnjaju u mene.“

,,Kako si se suptilno pohvalio“, nasmejala sam se.

Poljubio me je nežno. ,,Sve će biti super.“

,,Što si onda nervozan?“

Zateklo ga je moje pitanje.

Izdahnuo je i pogledao kroz prozor. Tek tada sam shvatila koliko dugo nisam letela i koliko sam bila željna putovanja van Srbije.

Pogledala sam u Stefana koji nije progovarao i odlučila sam da ga ne pritiskam. Uhvatila sam ga za ruku i naslonila glavu na njegovo rame.

***

U bolnicu je po Aleksandru došla Silvija. Bila je srećna što će Aleksandra konačno kući. Ipak, bila je nervozna. Od kad je jutros srela svoje drugarice koje su se vraćale sa aerodroma, nije mogla da smetne s uma ono što su joj rekle. Bila je besna i osećala se kao da joj je upravo učinjena velika nepravda.

Ipak, fokusirala se da pomogne Aleksandri, da je spakuje i odvede iz ovog groznog mesta koje ju je plašilo kad god bi došla.

Svratile su do Aleksandrine majke, jer je ona čuvala Magdalenu, i na kratko ostale tamo. ,,Bolje da mi posedimo malo kod nje, nego da ona odmah dođe. Stvarno mi treba malo mira”, rekla je Aleksandra.

Ljiljana se ponašala drugačije. Zagrlila je Aleksandru, čvrsto je držeči uz sebe i ljubeči je u teme. Silvija je primetila da je bila prilično potrešena, ali je na njenom licu videla i dozu olakšanja.

,,U sobi je, uspavala se malopre”, odgovorila je kada ju je Aleksandra pitala za Magdalenu.

Silvija je ostala u dnevnoj sobi da popije kafu sa Ljiljanom, a Aleksandra je otišla kod Magdalene.

Oprezno je ušla u sobu, tiho prilazeći krevecu. Svaki korak joj se činio sve teži i ispunjen brigama – šta ako se rasplače kad je uzme, šta ako oseća da majka nije bila tu? Ipak, njena ljubav bila je jača od straha.

Iznenadila se kada je videla bebu sa cuclom u ustima i širom otvorenih očiju. Probudila se, ali nije plakala. Radoznalo je gledala u vrtešku iznad kreveca. I krevetac i vrteška bili su Aleksandrini, Ljiljana ih čuva još od kad se Aleksandra bila beba i nije joj jasno kako su izdržali do sada.

,,Ćao malena”, nežno je rekla. Beba je pljunula cuclu i izustila jedno radoznalo ,,Oo”.

Prvi nalet suza krenuo je kada je primetila da je Magdalena porasla od kada ju je poslednji put videla. Imala je osećaj kao da je propustila godine njenog odrastanja.

Nesigurno je pružila ruke i podigla bebu iz kreveca. Privila ju je uz sebe i osetila težinu u grudima, pomešanu sa toplinom zbog osećaja da srce njenog deteta kuca pored njenog. Isto se osetila i kada je došla na njeno krštenje i uzela je u naručje, ali kao da se taj osećaj borio da se probije kroz slojeve mulja i šljunka. Sada je samo on bio na površini i dopustio joj da oseti sve no što nije mogla toliko dugo.

,,O Gospode”, tiho je rekla i zaplakala. ,,Umalo sam te napustila. Izvini. Bila sam mnogo nepromišljena, ali mi se to tada činilo kao jedini izlaz. Nikada više mama neće ponoviti ništa slično, obećavam ti. Bićemo zajedno. Snaći ćemo se ti i ja. Obećavam ti.”

Osećala je kao da je prošlo mnogo vremena, da se toliko toga desilo. I jeste, u njoj. Sada je bilo drugačije. I znala je da to nije kraj njenoj borbi, da će morati još vremena da prođe, ali čvrsto je rešila da će uraditi sve da joj bude dobro i da bude što bolja majka svom detetu.

U povratku kući, sedela je pozadi i držala Magdalenu u naručju. Nije odvajala pogled od nje. Nije mogla da je se nagleda dovoljno. Sočno je poljubila njen obraščić, a beba se nasmejala.

,,Nije bila kod Stefana. Gde je on uopšte?”, pitala je.

Silvija ju je pogledala u retrovizor. ,,Verovatno u Čikagu.”

,,Otišao je kod njegovih? Baš lepo. Mnogo mi je žao što zbog Magdalene nije mogao ranije. Veliki sam mu dužnik. Mnogo nam je pomogao.”

Silvija je frknula. ,,Pa…Da li je zbog njegovih ili zbog doktorke to je sad pitanje.”

,,Kakve doktorke?”, zbunjeno je pitala.

,,Tvoje.”

Aleksandra je skupila obrve. ,,Moje?”

,,Da, one koja je bila tu kad smo došli kod tebe Stefan i ja. Što ide uglavnom u paketu s onim drugim doktorom.”

,,Anamaria?”

,,Ona”, suvo je rekla, kao da se gadi da izgovori njeno ime.

,,Ne razumem. Ona valjda ima neki kongres u Čikagu, pa zato na otpustu nije bila tu, ali kakve veze s tim ima Stefan?”

,,Spanđala se sa Stefanom.”Aleksandra je progutala ogromnu knedlu, koja joj je zapela negde u jednjaku. ,,Jedno veče sam dovela Magdalenu nazad kog Stefana, pošto sam je tog dana ja čuvala i ona je naišla. Zabezeknula sam se. Kakvi ljigavci”, rekla je glasom punim prezira. ,,Ni on nije ništa bolji ako mene pitaš, nije mogla da ga natera na nešto što nije hteo.”

,,Hoćeš da kažeš da je ona sve vreme bila u šemi sa Stefanom?”

,,Izgleda. Jutros su mi rekle Sanja i Maja kad su se vraćale iz Austrije da su ga videle na aerodromu. Devojka koju su opisale je najverovatnije ona.” Silvijin glas bio je pun otrova koji je šikljao na sve strane. Svu ozlojeđenost i bes izbacila je u tih nekoliko minuta razgovora.

Aleksandra je bila zatečena. Oči su joj se napunile suzama. Osetila se izdano, izigrano, prevareno.

Sećala se svih razgovora sa Anamarijom, svih reči podrške koje su je gurale da ide napred. Sve to nije bilo zbog nje.

Njoj nije stalo do nje.

Ona je to radila zbog Stefana, da bi se njemu dodvorila.

Ona je u njoj pronašla oslonac i podršku, a ona je sve vreme radila samo za svoje sebične interese. Verovala joj je. A ona ju je izigrala.

Samu je sebe upisala na listu onih koji su je izigrali i napustili. I koliko god joj se činilo iskreno, taj odnos očigledno nije bio stvaran.

A Stefan, uvek je bio onaj za koga se lako vežeš. Gledala je kako se Silvija vezuje za njega i gubi glavu, a onda ga izdaje. Sada je Anamaria ta koja nije želela da propusti priliku. I on je na to pristao? On je ispao toliko glup i naivan?

U celoj ovoj priči, ona je ležala u bolnici boreći se za novu šansu, a svako je iz njene tuge i boli izvukao ponešto za sebe. Ona je ipak najmanje važna.

***

-Anamaria-

Na aerodromu u Čikagu iznenadilo me je nekoliko stvari.
Veličina. Gužva.
Koliko Stefan liči na svoju majku.
Koliko su njegovi roditelji bili topli i iskreno radosni što sam došla.
I njegova sestra. Milica. Jedva se rukovala sa mnom, pogledala me s neodređenom dozom sumnje i više nije progovorila ni reč.

Zadivljeno sam gledala u grad pokušavajući da uhvatim što više detalja gledajući kroz prozor. ,,Ne brini, vodiću te sve da obiđeš“, osmehnuo mi se Stefan.

Čim smo stigli kući, Marijana, Stefanova mama, pokazala mi je gde mogu da ostavim stvari. Usmerila me je ka Stefanovoj sobi gde je već bio razmešten krevet. Verovatno su jedva čekali da ga vide.

Marijana i Bratislav su divni ljudi koji su mogli samo da se ponose svojom decom.

„Jeste li se umorili?“,  upitala je dok mi je približavala veliku činiju salate. „Uzmi sve što ti se sviđa. Ovde si kao kod kuće.“

„Hvala vam.“ Nasmešila sam se. „Jesmo malo. Iskreno, nisam navikla na ovoliko dugo putovanje. Najteže mi padaju presedanja.“

„Verujem ti. I meni je to najgori deo.“

Bacila sam pogled na Milicu, koja je ćutke sedela za stolom. Nije pojela gotovo ništa. Stefan se nagnuo i uštinuo je za obraz.

„Desi ti, mali? Jesi se uželela?“

„Znaš da jesam.“ Jedva primetan osmeh preleteo joj je preko lica.

„Anamaria ti je donela novi deo Igara gladi na engleskom. Rekao sam joj da voliš.“

„Hvala ti.“ Pogledala me je na trenutak, pa se opet usmerila na tanjir.

„Nema na čemu. I ja ih obožavam. Ketnis mi je omiljena.“

„Meni nije. Samo maltretira ljude oko sebe i previše je pick me.“

Zastala sam na trenutak. Imala sam utisak da nije govorila o Ketnis, već o nekome drugom — možda i o meni. Ali prećutala sam.

„Da, to mnogi misle.“ Nasmešila sam se blago, pokušavajući da je ne izazovem.

„To je istina.“ Ustala je.

„Pa ništa nisi pojela,“ rekla je Marijana.

„Nisam gladna. Idem gore.“

Ćutali smo dok su se njeni koraci udaljavali uz stepenice. Stefan ju je pratio pogledom, čelo mu se naboralo.

„Mislio sam da se radovala što dolazimo. Nije mi jasna.“

„Tinejdžeri,“ uzdahnuo je Bratislav.

,,Mislim da joj se ne sviđa što sam došla“, rekla sam iskreno.

,,Nemoj, molim te, to da pomisliš“, rekla je Marijana. ,,Nema to veze s tobom. Imamo problema sa njom od…Jesi li upoznata sa njenim paničnim napadima?“

Klimnula sam. ,,Jesam, bila sam tu kada je zvala Stefana jednom.“

,,E pa, od tada je mnogo nezgodna. Ide na terapiju i bolje joj je, ali i dalje ne može da se pomiri sa tim da Stefan nije tu. I, zvuči mnogo surovo, ali bolje što je otišao. Imala je naviku da čim oseti da bi mogao da joj se javi napad panike, zove Stefana i on bi, naravno, došao. Bio je stalno uz nju i postao joj kao neki vid osiguranja, a to nije dobro. To samo hrani njen problem. Uostalom, jasno ti je i ti si psihijatar.“ Klimnula sam saosećajno. ,,Naravno da mi nije svejedno što joj nedostaje brat, ali ako će to pomoći da stekne autonomiju i uhvati se u koštac sa problemom, onda je možda i bolje što su razdvojeni neko vreme. I nemamo ništa protiv da živi za Stefanom u Srbiji ako to poželi, ali prvo da situacija malo smiri, inače će se vratiti na početak.“

,,Biće ona dobro”, rekla sam ohrabrujuće. ,,Ide redovno na terapiju, mlada je i čini mi se da je prilično uporna.“

,,Veoma, ali ima i ona svoje epizode…Nismo svi savršeni.“

Stefan je ustao. ,,Idem gore do nje. Je l’ želiš da večeras odmoriš za kongres, a da te vodim u obilazak ovih dana kada to prođe, da bez žurbe vidiš sve.“

,,Da, to bi mi više odgovaralo. Stvarno sam umorna.“

Poljubio me je u teme i otšao na sprat, a ja sam ostala sa Marijanom i Bartislavom.

,,Drago nam je da si došla, Anamaria, zaista“, rekao je Bratislav.

Nasmešila sam se. ,,I meni je drago što sam ovde sa Vama.“

Kada sam se popela na sprat, Stefan nije bio u sobi, a iz Miličine sobe čula se Tejlor Svift. Pretpostavila sam da je Stefan u kupatilu jer se čulo tiho lupkanje i šum tuša.

Sela sam na krevet i videla čist peškir i još nekoliko sitnica koje mi je ostavio. Uvek misli na sve.

Posle nekoliko minuta razmišljanja, prišla sam Miličinoj sobi. Pokucala sam i, čim sam čula da mogu da uđem, polako otvorila vrata. U trenutku kada me je ugledala, utišala je muziku. Gledala me je zbunjeno, s tečnim ajlajnerom u jednoj ruci i blaznicom kojom je pokušavala da ga skine s oka u drugoj.

„Stefan je u kupatilu“, rekla je kratko.

,,Došla sam tebe da vidim.“

,,Što?“

Slegnula sam ramenima. ,,Onako. Spremaš se za negde?“

,,Idem na rođendan“, odgovorila je i očešljala kosu, te ustala sa stolice. Dobro je, izlazi i kreće se. Kada bi krenula da se povači i izbegava socijalne situacije jer se plaši napada panike bilo bi još gore.

,,A šminka? Nisi je dovršila.“

,,Ne umem. Pet puta sam stavila i skinula ajlajner. Zabole me“, rekla je iznervirano.

,,Je l’ hoćeš da ti pomognem?“

Zastala je i razmislila. ,,Ne znam…Nemoj da bude gore.“

,,Je l’ može gore od toga što si ti pokušala?“

Nasmejala se. ,,Bezobrazna si, ali si i u pravu.“

,,Je l’ ti se sviđa kako sam ja našminkana?“ Klimnula je. ,,Može nešto slično?“

,,Dobro, može.“ Sela je natrag na stolicu.

Prišla sam joj i uzela njen neseser sa šminkom. Bilo je veoma malo stvari u njemu. ,,Vidi se da se ne šminkam često”, rekla je.

,,Sačekaj da donesem svoje.“

Otišla sam do sobe i iz kofera uzela neseser sa šminkom.

Izvukla sam ajlajner u olovci i pružila joj. ,,Izvoli, zadrži ga. On je odličan za početak jer je precizniji i pravi manje nereda.“

,,Hvala.“

,,Pronađi karmin koji ti se sviđa, slobodno.“

Ćutala je i proučavala me radoznalo dok sam je šminkala. Nisam navaljivala ni sa kakvim pitanjima. Slušale smo Tejlor Svift i povremeno sam je zastajala da bi se pogledala u ogledalo i videla da li joj odgovara.

,,Kad sam bila mala, uzimala sam šminku od mame. To se nastavilo i kada sam bila tinejdžerka. Od kad imam svoju platu, obožavam da kupujem sebi šminku.“

,,Ti si isto psihijatar?“

,,Mhm, na specijalizaciji.“

,,I jedan nam je bio previše. Šta ćemo sa dva?“

Nasmejala sam se. ,,Ko preživi – pričaće.“

,,Gde ste se uopšte našli ti i Stefan?“

,,Upoznali smo se na odmoru, na jezeru.“

,,Aha, kad je išao u vikendicu.“

,,Mhm.“

,,Sad je još manja verovatnoća da će se vratiti kad ima tebe.“

Zastala sam i blago se osmehnula. „Znaš… mislim da nije ni ranije planirao da se vrati tako brzo. Nije to zbog mene.“

„Sada tek neće, ali da me ne shvatiš pogrešno – nije to jedina stvar. Samo ne želim da ga neko ponovo povredi. Pre tebe je ovde doveo samo jednu devojku. I iskreno… ne bih da ti pričam o tome ako on nije. Ne želim da opet prođe kroz isto.“

„Znam celu situaciju sa Silvijom, ako na nju misliš.“

„Da, na nju. Teško mu je to palo.“

„Stvarno? A može malo rumenila? Daje svežinu.“

„Može.“ Klimnula je. „Da, baš na nju mislim. Debelo ga je zeznula. Stefan je takav – nikad ne gubi nadu i ide dalje, ali nije mu bilo lako. Glumila je ovde finoću, smeškala se svima nama, a na kraju je otišla s nekim levim likom. I moj brat je ispao… budala.“

Znala sam da Stefanu nije bilo svejedno, ali ja sam se više plašila ranjivosti. On je uvek bio otvoren za rizik koji može da se isplati, ohrabrivao mene, a možda je čak i ranjiviji od mene.

„Tvoj brat nije budala. On je dobar čovek. Neko je to iskoristio, a neko je takvog čoveka čekao celog života.“

„Ti?“, upitala je uz poluosmeh.

„Pa… meni se zalomilo“, nasmejala sam se tiho.

,,Znam da ne mogu da ga vežem za sebe i da mi se život svede na to da zovem Stefana kad god imam panični napad. Samo… Nije mi lako da se s tim pomirim. U mojoj glavi – Stefan se izjednačava sa sigurnošću. On je prvi došao u školu kada sam imala prvi napad. Doneo mi je pumpicu koju sam zaboravila.“

,,Stefan uvek spasi stvari. Lako je vezati se za njega i poistovetiti ga sa sigurnošću.“

,,Jeste, on je divan brat”, izdahnula je. ,,Hej, kad dođem letos u Niš, je l’ bi htela da idemo na bazen zajedno?“

,,Svakog dana. Što se mene tiče, celo leto bih provela u moru i bazenu.“

,,Ekstra, ovaj smarač Stefan ne voli bazene.“

,,Stvarno?“

,,Smara kako su prljavi.“

,,Pa i u pravu je.“

,,Pa jeste, ali koga briga. Okupaćemo se.“

,,Rešenja su ti prilično očigledna.“

,,Pa logično. Jasno ti je da nije baš da te ne gotivim, čim sam te pozvala na bazen.“

,,Naravno.“

,,Ekstra.“

,,Pogledaj se.“

Okrenula se ka ogledaju. Primetila sam iznenađenje na njenom licu, a potom odobravajuće klimanje.

,,Sviđa ti se.“

,,Lepo je. Sviđa mi se.“

,,Eto, bićeš najlepša na rođendnu.“

,,Ma… mislim da me na takvim manifestacijama ljudi ni ne primećuju.“

,,Upravo ti koji to misle su najlepši“, namignula sam joj.