Magla je gusta, a boje su nestale. Drhtim iako ne pokazuje minus. Obučem se u toplu jaknu, ali ne stavljam kapu i rukavice. Ne želim da mi je udobno, samo da ne osećam zimu oko srca. Bojim se, ako se ušuškam, biće mi previše, možda čak i prijatno, možda se opustim, ali ću sigurno zaboraviti […]
У утроби сата нисам пронашао време Нити у обиму точка пређени пут У језику метра стане зрно простора Док у беоњачи термометра мерим кап сунца Све сам одмеравао одокативно Али ако су такве методе мерења непоуздане Чиме ћу грешност измерити прецизно aко у срцу не пронађем урезан Kрст
Djetinjstvo Djevojčice su se igrale. Najglasnija među njima je predložila da se igraju Školice. Ostale su se odmah složile, a najtiša je samo rekla da ide da donese kredu. Brzo je donijela i počela crtati polja, ali druge djevojčice su joj uzele, jer su brže i urednije. Igra je počela i jedna djevojčica je bila
1. Gde smo? U nama je i drvo, i voda, i kamen, i junak i zver, i tame i svetla; i sve što mislimo da smo mi sami, samo je nit u beskonačnom tkanju sveta
Navukao sam manžetnu aparata za merenje pritiska na levu nadlakticu, proverio da li je dovoljno stegnuta i pritisnuo dugme. Brojke na malom displeju oživeše. Zažmurio sam i duboko udahnuo kako bih sprečio ubrzavanje pulsa pošto mi se telo prilikom pokušaja bilo kakve kvantifikacije njegovog postojanja opiralo merenju. Osećam da me oko mišice stežu nečiji prsti.
Мораш да знаш да се плашим.Плашим се овога што осећам.И све чекам да прође, да ми време покаже да смо умишљотина.Мислим, биће лакше и избећи ћу све борбе које нас чекају.Не, не плашим се борбе,плашим се да нас не сруше оне.То би ми било страшно.Волела бих да будем јака као ти.И тешко ми је да
Status: Dostupan gledam kroz prozor staklo je hladno valjda je jun ponavljam sebi ‘nisi stvoren za mir’ jutros sam dostupan na šumovima tuđih želja na lažnim klikovima spasa u umornim profilima na rebrima mi cvjetaju pukotine lavanda gubi boju a nekada je bila ljubičasta na mojim remenima nose se zvijezde što sjaje samo kad puknu
Naljutila si se..Zašto?Zašto su tvoje oči upoznale suze?Zašto je srce tvoje osetilo tugu?Ja nisam tako želeo. Nesigurna si..Zato se ljutiš.Zašto postavljaš pitanja na kojane zeliš da znaš odgovor? Zaboravi.Zaboravi sve što smo imali;krenimo ispočetka.Da li si spremna da mi poklonišsvoju lepotu? Samo poveruj.Znam da ni stotine ružanisu dovoljne, alimožda će stihovi ulepšati dane;možda će pesme
Vijesti u svim dnevno političkim medijima su da se u jednom dijelu države u knjigama istorije veličaju zločinci, dok se sa nekim sličnim vijestima samo s drugim imenima u susjednim regionima slične vijesti prenose. Učenici zaključuju da ne treba učiti “lažnu istoriju”, mladi ne upisuju studij o kojem više znaju njihovi roditelji, djedovi i mediji
Priču sam napisala za konkurs jedne izdavačke kuće koji je imao vrlo specifične uslove. Uz ograničenje broja karaktera, dobili smo 50 nepovezanih rečenica koje smo morali nepromenjene da implementiramo u svoju priču, a da sama priča pritom mora biti zaokružen tekst sa narativnim tokom, tj. da ima visoko književni kvalitet.
1. poglavlje Letnji dan u arheološkom parku Sirmijum. Gužva, vašarska atmosfera, radosna cika dece, statisti u rimskim unuformama, ljudi obučeni u svakodnevne rimske nošnje. Kos-plej u punom sjaju. Festival rimskog nasleđa. Svetlana, posetitljka u kasnijim četrdesetim stajala je malo sa strane, tražeći hlad. Bila je u laganoj letnjoj tunici, crvenoj, i berlom šorcu, i
Razmišljao sam danimai shvatio da ipak ja mogu da biram.Ako odlučim da ti ne verujem,više se nikada nećemo sresti,značajno pogledati, poljubiti.Mogu i da ti verujem.Mogu da poverujem u najveću lažikada izgovorenu u kontekstu ljubavi:“nije do tebe”. Ako ti poverujem, a pogrešim,ništa neću izgubiti;Ja te nikada i nisam imao.Mogao bih da te imam.Mogao bih da se
