Krenimo od odnosa doktor – pacijent. Zahvalni su pacijenti zato što doktori: postoje pomažu znaju šta rade… Ponekad su nesretni iz istih razloga. 🤔 A na čemu su doktori zahvalni? Možda na: plati statusu pohvalama/nagradi… Prijedlog doktorima za mantru zahvalnosti. Ako imaju mantru, možda bi mogli uključiti zahvalu pacijentima na kreativnim dijagnozama, širokoj paleti simptoma […]
Tražim…jedan čaroban dan u kome je lepo živeti. Tražim…jedan beli oblak koji će mi reći kako je svet magičan. Tražim…jednu dugu koja će mi pokazati put u raj. Tražim…jedan maleni cvet koji je ostao zgažen u travi koja buja u ovo proleće. Tražim…jedan osmeh koji će mi trebati svakog sunčanog jutra kada se budim. Tražim…jednu
Banka života Svaki dan, u zoru …otvara se tiha banka.86.400 sekundi –poklon … bez kamata … bez potvrde o dugu. Možeš ih protraćiti …ili uložiti –u ljubav … smeh … tišinu … ili delo. Ne može se sačuvati. Ne može se pozajmiti.Samo danas. Samo sad. Samo jednom. Bogatstvo nije u zlatu …već u pogledu …u reči
U nedelju ujutru, u prigradskom radničkom naselju pronađen je leš. Policija je završavala uviđaj, skupljajući materijal oko tela, sada pokrivenog sivim čaršavom. Nekoliko stanara susednih zgrada tiskalo se iza razvučene trake kojim je bilo obezbeđeno mesto nesreće. Dok je pila toplu kafu, Ana je sa nevericom gledala sa svog prozora kako bolničari podižu telo na
Човек који је Одбио да Лежи Кажу да је живот најбољи тренер — не зато што нас учи нежно, већ зато што нас нокаутира кад год заборавимо колико смо јаки. И баш као у рингу, није важно колико пута паднеш, већ шта урадиш у секунди кад ти се лице залепи за под, а у ушима
Teorija zavere je u toku niko siguran nije iza ugla se provokator krije. Da li to je paranoja, vladarka svih zavera i pokvarenih namera? Zavera i paranoja, krenule u pohod zli svi ste sumnjivi, svi!
Oh, kad bi znao… a znam da znaš, ptico ti, krila najvećih koliko u tišini stane reči. Prošlo je mnogo vremena – govore nam. Prošlo je dovoljno vremena. Prošlo je dosta vremena. Možda drugi i mogu da im poveruju. Opet… mom oku, nekako malo je sve to. Treba mnogo više da ćutanje razumeju i drugi
Клупа у грудима у човеку који је личио на сваког од нас, живела су два духа. Нису били ни анђели ни демони, већ нешто много ближе — две истине које се сваки дан сударају у људском срцу. Први дух био је тих, као снег што пада ноћу. Носио је књигу, мир и стрпљење. Кад би
Ђорђе Петровић, звани Црни, поправљао је свој мотор скоро годину дана, сваки дан. Велики део своје мале плате трошио је на делове а понекад и на мајсторе, лимаре, фарбаре, механичаре, електричаре иако је добар део посла успевао да уради и сам. Проводио је ноћи у својој гаражи, јер је дању морао да зарађује. Није се дружио ни са ким, никога
БАААААММММ!!! Тргао се из сна. У ствари, било је то далеко од сна. Последњи пут је, сећао се, поштено спавао ноћ пре него је добио позив за регрутацију. Још се сећао, да је често и сањао, лепе снове, мирне, безбрижне… Будио би се рано ујутру. Волео је да, како каже “пробуди сунце и петлове” па
Само да си се осмехнула…Душу да покажеш.Њу сјајну, у бљеску, младу…лицем скамењеним кријеш.Очи су те одале.У дубине тамне урасле, небо само гледају.Само да си видела свој осмех…Не би никада за себе рекла да ниси лепа.
Evolucija ili viša sila dovede čovječanstvo do današnjeg stadija razvoja, ali čini se da tu stade. Tehnologija se brzo razvija, ali ljudstvo baš i ne. Istina, ljudi žive duže, a većina i lagodnije. Unapređuju kvalitet života (većinom), ali sve više nedostaju izazovi i za vlastitim napretkom. Vatra, točak… pa stigosmo sve do AI. U nekim
