1. poglavlje Priča je posvećena mojoj nastavnici Ljubici koja je verovala u mene i u moj talenat za pevanje i podržavala me, sigurna da ću postići nešto i imati uspešnu karijeru kao solo pevač i biti dobra pijanistkinja, ali život me je doveo na ovo mesto, na kojem pišem i stvaram, i ne prestajem da […]
1. Između dresa i srca ⚽Nemanja⚽ ~Kad me pogledala, zaboravio sam kako se diše~ Došao sam na sastanak sa upravom, očekujući uobičajenu proceduru: razgovor o ugovoru, planovima za sezonu, možda neka dosadna analiza igre. Ali, ono što nisam očekivao, ono što me pogodilo kao grom iz vedra neba, bila je ona. Sedela je na kraju
Slobodno napiši kaznu Za moj ubrzani puls Doći ce tvoje smeđe oči I potvrditi najlepši nemir Koji moje telo pamti Prepisaćeš mi čašu vina I tvoj dodir ,,Dok se bura ne smiri” Ali previše pretpostavljaš Ne znaš još da sam dramatična Previše zahtevna Pašću ti u naručje I namignuti u zamišljeni ekran Dok izvodim predstavu
Upoznali su se tokom studija. Brzo su postali cimeri i nadopunjavali su se međusobno. U ambiciji i ocjenama su se takmičili, pa se nekad činilo da uče samo zbog bolje ocijene od drugog. Ipak, u podstanarskoj sobi su dijelili i pomagali se. Pragmatični kakvi jesu, nisu kupovali duple knjige. I jedan drugog su podržavali, ali
Evo me, tu sam sad. U usjecima planina,U naborima kotlina, U gradu kojem se radujem. Evo me. Tu sam sad.U susretu kojem hrlim,Ljudima koje grlim,Ulici u kojoj više ne stanujem. Evo me, tu sam sad.Osjećam lica,
Ja nisam tvoje stado, ja nisam tvoj golub, ja nisam tvoj početak, niti kraj. Ja nisam tvoja misao, ni tvoj uzdah, ja nisam tvoja čežnja, ni tvoja želja. A šta da ti budem, pored svih drugih, da ti budem suza ili senka, da ti budem rana ili kiša. Kaži šta da budem osim dobrote i
Док сам седео за нашим столом и гасио, ко зна коју по реду цигарету, ушетала је, сва насмејана. Лице бело, очи сијају, а осмех је одавао задовољство и срећу. Гледам је, па се у себи питам је ли то стварно она. Је ли то жена коју сам одавно изгубио… Наручује чашу вина и узима цигарету,
Jutros u prolazu čuh žaljenje na povećanu gužvu u prevozu, kao i brzi odgovor “Dijaspora došla” kao logičan odgovor na sve probleme u kraju. Nemam klasične porodične “dijaspore”, već SAMO prijatelje koji više ne žive na Balkanu. Oni kojima porodica dolazi redovno ne priznaju moje iskustvo upravo zbog toga. Nemam prava žalbe na gužvu u
To sunnier days And endless nights To thirsty mornings And sweet delights. To wet streets And crumpled sheets To the life we leave behind. To strange encounters A sweet smell of hope To what I always wanted To a view aslope. To the yellow, the gold, the green And a bright sound of
Toliko je razgovora koji se nisu dogodili, a svaki put sam ih proživela. Znaš — Mi postojimo sročeni u nekom nerešivom kodu, koji se gasi svaki put kad ruke požele nešto više. Više od onoga što imamo. Jer mi smo tama, koja pokušava da postane svetlost, begom u dubine senki. Ti si sve ono što
1. poglavlje a. Ujutru je sasvim jasno da dan počinje,ali kako sati odmiču postaje mi jasno koliko će trajati. Dani mogu biti dugo i kratki. Dugi su oni koji se vuku ,kada sati ne prolaze. Kratki dani su svi oni koji prolete brzo i ne moraju biti baš najsrećnije provedeni. Dugi i kratki dani se
Ubija me samoća. Ubija me hladnoća ove besprekorno uređene sobice u kojoj trošim svoj život. Sve je na svom mestu, nema nijednog predmeta viška, ničega što potencijalno strči i preti da poljulja red koji sam uvela u jedini deo života nad kojim imam kontrolu. Ili sam bar izabrala da vladam samo nad prostorom svog bitisanja.
