Dominiraju mišljenja da je škola neprilagođena današnjoj djeci, da je nastavno osoblje nestručno, udžbenici loši, a obaveze i torbe djece preteški. Teške su i obaveze roditelja, koje im učitelji(ce) i nastavnici zadaju. Nemam školske djece, pa prihvatam mišljenje roditelja. Ipak, ima nešto što me buni. U prvim razredima, djeca spremaju pjesme, recitacije i priredbe povodom […]
Neke ljubavi ne traze objasnjenje, one samo postoje u nama. U njima se dani ne broje. U njima nikad nisi sama. Lakse podnosiš bitke svoje i dane kad svet je samo tama. Znaš da je njegovo srce tvoje, on zna miris ljiljana i tvoje omiljene boje. U ljubavi se srca množe u dvoje.
Сваки дан борба је, јер у мени нешто гони: душу у којој пролећа настоје и зиме вечне што је прогони. Сваки дан борба је, јер у мени нешто мртво жели да живи. У данима што постоје треунуци када душа тек преживи. Нећу дане који брзо пролазе, ни чекати не желим више. Хоћу да
Primjer 1 Ušao je u glavnu jednosmjernu ulicu u pogrešnom smjeru jednu kratku dionicu, ali dovoljno da ga puno ljudi snimi i postavi na socijalne mreže uz salvu ruganja, podsmijeha i kletvi. Jedan, ako ne i više njih koji su se smijali, imao je istu situaciju kada je nekad davno putovao u manje talijansko ili
Мисли моје, што сте моје? Ви, тешке сте и потопљене, као камен спотицања, на самом дну утопљене, у реку брзог протицања. Ви, стварате вртлоге брзог отицања, у реку, са дна муљ, песак и брлоге који круже низ њу и теку. Ви, чист сте извор боли бистре воде, бескрај плаве, сузне очи по лицу
Likovi Sofija Stankovski Devojka od dvadeset osam godina, njena tamno kestenasta boja kose u kombinaciji sa okeansko plavim očima je čini je veoma posebnom i upečatljivom. Završila je psihologiju ali je ubrzo shvatila da nije za to i potražila novo zanimanje. Postala je policajka. Nakon nekog vremena postala je inspektorka u odeljenju za organizovani kriminal.
Što bih ja Što bih ja da mi tebe nije, Da odsustvo tvoje me ne boli Kao priljub vatre na vrat goli Kao bič što kožu reže, bije? Što bih ja da te ne snujem, Da ne drhtim kad te čujem, I da suzom tebe ne ispirem, Da tvojoj laži se ne opirem?
Molimo vas da se sjetite slijedećeg prije nego što krenete određivati kazne za djecu: – za “kampanjsko učenje” koliko ste puta proglasili svoje “stizanje deadlinine-a u zadnji čas vlastitom snalažljivosti i sposobnosti”; – za “neopravdane časove” koliko puta ste “opravdano zakasnili na posao”; – za izgovor “ne voli me profesor” objasnili nešto kao “težak klijent,
1. poglavlje Noć. Još ga nema. Iskreno, nadam se da neće ni doći. I ne, nisam zla, dosta mi ga je više. Ne dozvoljava mi da odem kući, da vidim i zagrlim svoju decu. Svaki put kad pokušam da odem odavde, nađe me na pola puta i pretuče. Prestala sam i da se nadam da
Какви су ово дани? Док Земље тло пуца као кора и утапа сваку наду — да не може се победити зло и осванути правда као нова зора. Нови дани, нова зора нек донесу крај злу — јер крај доћи мора и правда жедном тлу. Нека дођу бољи дани у којима се, заједно, роје,
Stisnuta između prstiju poput cigarete uvlačiš se u moja pluća pod moju kožu gutam tvoj otrov ne znajući da on mene guta pepeo na vetru vetar tinja kroz kosti preplanula tkiva i tvoj trag na njima udišem te poslednji put
Ovo je priča o dvije osobe. Dvije potpuno različite, a sasvim obične osobe. Različitog spola, dobi i mjesta življenja. Spajalo ih je prijateljstvo između porodica, ljubav prema putovanjima i novim iskustvima. Putovali su svako na svoje destinacije, a željeli sretne puteve jedno drugom. S vremenom su dobili još nešto zajedničko, pa tako oboje
