Moja porodica , moj razlog za život. Za njih se borim jer ih volim. Nikome ne dam da ih dira. Da im uništava i najmanji trenutak mira . Moja porodica , moje blago . Ono se ne kupuje ni ne prodaje . Ono se životom čuva. Moja porodica je meni sve i ne dam je […]
Тамо негде где се небо стапа са земљом, Тамо негде далеко, одакле те дозивам песмом, Где ти душа осећа празнину и губитак, Тамо негде где увенуће сваки пропуштени тренутак. Тамо те чекам, на узвишењу које из воде се рађа, Тамо где је почетак живота, када човек емоције ослобађа, Где жалосном нотом , Бог лечи
Више нисам твоме оку мио и драг, Не чујем више тај корак, не видех издалека твој траг, Више нема руке твоје, ни додир дланом о длан, Нисам више твоја јава, а ни твој сан. Отишла си, више нисам само твој, Као да сам и некада твој уствари био, Топле речи, могу се збројати у рој,
1. poglavlje У Београду опстаје и данас, један, по закону, кажњив обичај. Истина, спроводе га малобројни, али самим тим што је и даље жив оснажује веру да ,,није све пропало кад пропало све је”.Свако јутро, у току радне недеље, пешачим одређену руту пре него што уђем у аутобус. То радим већ годинама. У свако годишње
U borbi za dan otpustio sam vazduh iz pluća i udahnuo svež dim cigarete uz srk tek skuvane kafe. Zrnevlje kajmaka mi se lepili za desne što sam doživeo kao finu senzaciju mirisa i ukusa c arome uz c vitamin od 1000mlg. Ispustio sam prikriveni podrig i rekao dobro jutro svojoj verenici koja mi je
Ne traži, ne kucaj, ne lupaj , ne vrišti, kada pronađeš zaključana vrata. Osjeti težimu suze u ocima siromaha. Voli i beskrajno ljubi smisao haosa, modra koljena i kafu. Kosu,usne i nečije oči u mraku. Otkucaje srca na radiju kao pjesmu dana. Suze , gorčinu , tugu i stotine rana prigrli uz sebe. I nebo
Aerodrom je moje omiljeno mesto. Ako ste ikada primetili taj gusti, intenzivni vazduh kad u njega zakoračite, to je miris radosti studenta koji se vraća kući posle dugog polugodišta, nečije uzbuđenje zbog odlaska na predugo čekani odmor, miris hitnosti i neizvesnosti onoga što vas čeka na drugoj strani leta, a za mene strepnja i radost
Ona je čudna, ali na drugačiji način. I tako stoji pred ogledalom, smijući se svom odrazu, kezeći svoje velike i bijele zube, ona zagleda sebe sa svake strane , Iz svakog ugla kao da hvata saopstvenu sijenku. Ona je bezbrižno dijete koje umire sa snom viječnom životu, jer je za njenu radost i ovaj premalo.
2. poglavlje Upoznavanje sa čoporom vukova Alfa ženka čopora, Rena, bila je majka Dite, vučice koju smo spasli od pume.Alfa je namirisala pumu na svima nama. – Svi mirišete na pumu. Čak i ovo malo čudo miriše na pumu. Kako vas puma nije pobila? – – Ja nisam malo čudo… – cvilela je Bubu. Gurnuo
1.Izgubljen u šumi Ponovo sam sanjao da sam se izgubio u šumi. Nije mi se to odavno desilo. Godinu dana smo proveli u Beaver Gapu, Dabrovom Prelazu. Selo je bilo gotovo isto kao i onog dana kad su se prvi Indijanci tu za stalno naselili, bežeći iz doline od belaca. Drvene kućice razbacane po dolini,
Jednom davno negdje između bosanskih brda i dolina… u kafani su se sreli Vojo, Avdo, Đuro, Aleksandar i Hamdija. Zagrijali su se oko tople peći, a gostioničar im je donosio rakiju i mezu. Dovoljno da im se jezici razvežu i oslobode ih da izgovore smjele i neobične ideje. Sjedili su do kasno u noć i
Kuvam kafu za dvoje navika je teža od čežnje u talogu crtam nekakve skice Više ne razgovaram o sebi o tebi pustio sam da se ohladi i sebe i kafu Nema smisla ni jednom ni drugom da lažem da smo blizu
