Gomila ljudi je šetala gradom koji je dobio novo i lepše ruho sa prvi prolećnim sunčanim zracima. Mart je mesec, početak najave nestrpljivo iščekivanog godišnjeg doba – proleća. Napolju, iza ogromnog staklenog prozora modernog restorana, smenjivali su se minuti i lica ljudi. Jedni su dolazili a drugi odlazili. Svi su ličili jedni na druge. Vuk […]
Od moje ljubavi biće ti samo gore. Pusti me i prođi, jer pored mene ti nećeš imati pomoći. Od moje pažnje biće ti samo gore. Pusti me i odlazi dok ti srce još uvek kuca. Od mojih poljubaca biće ti samo gore. Pusti me i nađi spas, bez mene, bez okova moje tame. Od moje
1. poglavlje Previše toga se sručilo na Miroslava u posljednje vrijeme. Toliko događaja (prijatnih i ne baš) zavrtjelo mu je glavu. Roditeljske hirovitosti i iznenadni gosti. Nadolazeća takmičenja u preponskom jahanju i predstojeći maturski ispiti. Problemi njegove mlađe sestre s uspjehom u školi. Otrovan komentari na njegov račun od nepoželjne poznanice. Potreba da pomogne starijem
Нисам ја за овај свет, мени је свет тамо где је цвет. Све мање је у човека воља, да бори се за времена боља. Нисам ја за овај свет, можда ни за цео век, мени је свет где срцу доброта је лек. Нисам ја за овај свет, овај свет, невероватан, зао и леп, овај свет
Сунце отапа са мог срца лед, буде се у пролећа, свежине мириса у нови дан. Ветром ношени су опојни, буде се за живот поновни. Олиставају и зелене се поља, почиње Март. Будан сам цвркутом ласта, помилован зраком Сунца по озеблом лицу. Свануло је јутро и са њим прилика. Почетак
O pitanju jednom razmišljam vazdan : Kakav si to, od čega si satkan? Elastin nisi, ne umeš da stežeš, Nekad ko vuna, na golo režeš. Ni blizu svili, odveć je fina, Jedino što ne pristaješ svima. Ni kašmir nisi, on je prenežan, Više ko somot, čvrst i težak. Najviše me na pamuk podsećaš, Pokrete moje
Kao vuk bez čopora. Kao ptica slomljenih krila. Od ljubavi i samoće sve umire. Ne traži me jer me nećeš naći. Budi srećan. Sijaj poput zvezde na nebu a za mene ne brini. Poput latica ruže koje vetar nosi nestaću. Zauvek. Lepo je kada na tebe pomislim. Kada maštam da i ti osećaš isto. Da
Da li ti je ikada bilo stalo do mene? Greške se ne brišu suzama. Srce mi postaje hladno kao led. Pitaju me. ” Da li još uvek verujem u ljubav? ” Naneo si mi previše bola. Na srcu je ostala otvorena rana. Tonem sve dublje u tamu. Tako je hladno, ne mogu da
Stvari su spakovane. Još jednom čvrsto grlim baku. Odavde smo nekada gledale pojavu duge. Zapocinjem rat sa osećajem tuge. Koferi čekaju. Znam, Moram da krenem. Tamo negde čeka me svet. A sada najradije propustila bih let. Milujem Lesi možda još ovaj put. Rekli su da neće još dugo, sprema se na dalek put.
Ledenica mi je zarivena u srcu. Ova samoća je tako bolna. Milo moje, ne mogu da zaboravim oči tvoje. Želim da čujem kako uzvikuješ ime moje. Bol u mom srcu sve više jača, kao da sam povređena od samurajevog mača. Želim te kraj sebe. Da sva bol nestane. Gde si kad mi najviše trebaš?
Di-đej pojačaj muziku, neka se sve trese. Večeras ludujemo. Neka žurka počne. Samo igraj i pevaj. Sada nema stajanja. Nema predaje. Mi smo deca noći. Non-stop se zabavljamo. U ovoj ludoj igri svi su pobednici. Dođi, pokazaću ti potpuno novu dimenziju. Hajde, odbaci sve svoje strahove i zabavljaj se. Ludoj zabavi nikad kraja. Zmajevi u
Daj mi to zrno svežineiz svog daha,pogled oka koji oživljava.Kad tvoju ruku ispustim,uvek se izgubim.Mrzim što je tako.Moj izvor života je i tvoj.Pa zašto smo ondaoboje ispijenikad smo u raskoraku?Zašto smo iskričavisamo dok zgrčeni u ljubavnom klinčubulaznimo o večnosti?Istina je da potpuni smoi kad smo razdvojeni.Istina je i da smo vazdarastrzani čežnjomi ćutljivim kajanjem.Kristali iznikli
