Залазиш у мисли ти, Живиш и из њих не излазиш. Једним се назива исток далеки И Сунца сјај, по јутру, тај се зна. Далеко у том стању на јави, Ноћ те узима на западу И моје је тело ујутру у потпуном распаду. Сан је осмишљени простор И када заврши се дан и падне ноћ, Једино […]
1. poglavlje Žena se probudila. Prvi zvuk koji je čula, bio je zujanje aparata. Otvorila je oči. Iako joj se mutilo, pogledala je oko sebe. Bila je u sobi belih zidova, u kojoj gotovo da nije bilo ničega. Roletne na prozorima bile su napola podignute, propuštajući tek neznatnu svetlost da uđe unutra. Krajičkom oka je
Ja ću biti groblje sahranjenih želja Sama sam uzela lopatu u ruke Neću na tebe da čekam Nije meni problem da napunim uši pesmom Nek želje vrište i zapomažu Pomoći im nema Nisi želeo da ih vidiš Problem mi je da pronađem mesta u sebi Mesta na kojima ih nikada tražiti neću I
На углу парка стоји једно здање, О каквом ли је реч нисам имао сазнање. Окружена зграда шумом испод крошњи хлада, Не чини се таква да је од камена млада. Са много непажње човеков живот прође, Неким местима никада не дође, А посебном месту када дође кући не жели да пође. Унутар се крије кафе
Spuštaju se jesenje magle I od njih ne vidiš Da odlazim polako Evo kofer pakujem Sita sam svega i ničega Spuštaju se jesenje magle I od njih ne vidiš Da odlazim polako Sa njima i moje ruke padaju Utrnule su raširene Čekajući da ih stegneš u zagrljaj Odlazim ti Aleksa Ne radujem se
Били смо синоћ заједно, а већ сам успео да те сменимНисам стидљив да се зацрвенимНећеш ту често бити мало ме то чини леденимУ касним сатима за твојим уснама жедним Но то признати ти нећуИ све што мислим да требаш да знаш ја теби рећи ћуТако је како јеВолео бих кад бих могао искрено да кажем
Преко на другој страни, Испред огледала, Одрази црта лица су уткани. Преко страна пуна чуда другог света, Одлазиш иза огледала, Губиш минђушу на поду отпалу са увета. Нестајеш необјашњивим чудима, Остајем сам окружен различитим људима. Без тебе, Трагам за твојим ликом сваком приликом, Недостижан стојим пред њеном сликом. Безуспешно очима и слепо, Не проналазим ништа
1. Želim postati leptir Σinoć sam razmišljao o leptirima. Ceo dan je prošao maštajući o njihovim nebeskim krilima posutim čudotvornim šarama vanzemaljskih boja pomešanih sa čežnjom mladosti kakvu saam imao pre pola decenije. Ta moja misao o leptirima podstakla me je da odletim negde daleko iz ove proklete Srbije koja mi
Данас је Ноћ вештица, зато се спремам испред великог огледала у мојој соби. На своје смеђе очи стављам плава сочива. Офарбала сам црну косу у паво. Тако да сада личим на Винри из Челичног алхемичара. Треба Ник да дође по мене.Он ће бити Едвард исто из Челичног алхемичара. Изашла сам из собе и сишла низ
Гласан звук његовог мотора ми је парао уши. Повремено би погледао у ретровизор да види да ли сам добро,да ми можда не смета што вози као манијак. А ја нисам скидала осмех са лица. Док смо јурили кроз град ноћу. -Лукас, гладна сам, можемо ли да одемо негде да вечеру. -Може, има у близини један
Tamo iza zelenih brda, gde penušavi talasi grle obale, rasla je jedna maslina. Širila je ka suncu svoje grane, prepune zrelih plodova. Njene uvek žedne korene hranila je drevna zemlja, bogata starim i dobro poznatim pričama. Dok je vetar, iz dalekih i nepoznatih krajeva, uvek donosio nove, i njenom srcu draže priče. Svakog jutra galebovi
Engleski jezik prepoznaje I pravi kvalitativnu razliku izmedju dva samo naizgled slična stanja, označavаjući ih redom odvojenim terminima “shivering” I “trembling”, potvrđujući na taj način njihovu ne-sličnost I različite kontekste upotrebe. Srpski jezik ne pravi ovakvu distinkciju, propuštajući da prepozna dimenziono različite fenomene (ne prosto nijansiranje jednog istog), podvodeći ih tako zajedno pod jedan isti
