Zima je te godine stigla ranije nego inače. Skoro da se dotakla sa krajem prethodne. Sneg je ležao preko seoskih krovova, težak i tvrd, pa su dimnjaci jedva disali. Ljudi su govorili manje i tiše, kao da su se plašili da im se i same reči ne zalede u vazduhu. Prvi ga je […]
Razmišljam o slobodi Kao da sam vekovima u njoj živela Da sam boem u starom lokalu ili femme fatale u korsetu negde na uglu a svaka žila mog postojanja kao da zna da je ovaj trenutak večnost isto kao što je bio onaj tada snaga se kotrlja kroz žile i zove da osetim taj dah
Žari ta misao sa dnaoseća se kao sutonu večnom rajujednom sam zaboravila da je telo sve što jesamumislila sam da sam neprozirni plašt beskrajnog postojanjaja imam strah za vekovea ne prepoznajem da odmahmogu proći tamo gde trebaživeti ili preživetimisao je tapitam se je li se iko pitaili svako pušta da se vitlataj trag i glaskada
izlazim na vazduhi udišem zastorkao poetasve je proždrano zracimakao da me miluje i kažeraj je blizuraj smo miudišem duboke zrake i tražim smisaonekada je lakše pitati ko smo mi?jer ko sam jakada nisam sputanakada sam sama i svojabez besabez plana? ko sam tada? ti mi nećeš dati odgovorkao zmija koja se kotrljaniz put kao da
hiljadu dana i svi staju u jedan i da li ćemo taj jedan ikada živeti do kraja pumpa grozdje pena koja se sliva ukus slatkog na mojim usnama sok od grozdja koji nije vino? jesam li ja to izmislila ili je to ovaj dan? ruke koje padaju iz krem majice kao da sam ih ja
Ovo je nastavak, odnosno poslednji deo priče Rođena pod srećnom zvezdom i zajedno sa epilogom ima pet poglavlja. U ovom delu fokusiramo se na ostatak Aurorinog i Damjanovog života. Prevod svih reči i rečenica koje su na grčkom čekaće vas na kraju priče. 🫶 1. Idiličan život Kad se udaš za bogataša, lako se navikneš
У коси ми је упетљан мирис бора, у вијугама налазим његове иглице. У око ми улази модро зелена, до срца постаје дречаво црвена. На плећима налазим крило орла, у плућима осећам дим. У око ми улази јарко плава, до срца се улива у металну маглу. У устима голица укус вина, у недрима остаје жеђ. У
Sačuvaj me, čistotom me budi, sa lica osmeh ne skidaj. Kojekakvih je bilo i biće ljudi, svetu veru za bolje ne ukidaj. Sačuvaj, u tebi se dobrota rodi, s proleća živom voljom. Snagom početka te vodi i čini osobom boljom. Sačuvaj me, u pesmi je ritam obnove duše. Kroz nju jedino ne skitam
1. poglavlje Poglavlje Prvo Rečenica bez tačke Nikada nisam verovao u slučajnosti, ni u Boga, ni andjele ni demone.Samo u ljudsku glupost. I zidove koji pamte više nego što bi smeli. Zgrada u kojoj sam živeo bila je od onih koje ne izgledaju kao da kriju tajne — dok ne prisloniš uvo na cevi.Onda čuješ
U meni je često osjećaj nemira, Da nijesam možda dijete svemira? Palo na zemlju sa druge planete, Pa sam zbog toga još uvijek dijete. Iz vremenske kapsule il’ svemirskog broda, Sletio na carstvo Zemaljskog naroda. Zarobljen ostah, a željan znanja većeg, Što se to krije izvan dimenzije treće? Odgovore slutim kad se mašti
22.08.2014 U mojim snovima tvoji poljupci mi deluju stvarno.I još uvek ih želimi ne želim da se budim.Zamišljam te u mraku i drhtim.Opet uhvatim sebe kako te čekam,a zaklela sam se da neću.Mogu li da budem samo mali delićtvog života?Hoćeš li mi to dozvoliti?Samo još jedan trenutak.Još jedan trenutak sa tobomi leteću do zvezda.Htela sam
Toliko je u meni priča, i k’o da sve ih duša pamti. Sve što je nekad bilo, kao da govori: sudbinu znam ti! Sva je u meni draga i mila, i pesma, burna i olujna, tako sva se u meni slila, opojna kao vino, tako rujna! I kad pokuca tužan čas, na oči
