1.Uvek sam ti prijatelj, šta god da bude U potrazi za mirom išunjala se na terasu, ali je tamo zatekla Teodora zagledanog u daljinu. Trgao se kad je shvatio da više nije sam. Valerija se okrenula da pođe, a onda je shvatila da on plače. -Želiš li da odem? – tiho ga je upitala. Odmahnuo […]
19.11.2013. Svake noći ovog novembra sklopiću oči i videću tvoje usne.I sve što si mi dao, pamtiću.Ja ne želim da zaboravim ni jednu reč, nijedan dodir, pogled i uzdah.Sve je bilo tako savršeno.A ti si bio lep ispod zvezda.Ne želim da budeš uspomena.Sve sam to zamišljala u svojoj glavi i sanjala.Da te osetim, da te
α’ I α’ I Zubi su loši, krv je sve tanja. Budimo se sve ranije neispavani, ali bez ikakve mogućnosti da zaspimo. Protutnjale su godine i ostavile traga na našim telima, na licima i u dušama. Mnogo toga nam se desilo za pedeset godina života, a mnogo toga nas je i zaobišlo – nasledstvo zaboravljenih
Volim te, ali nikada ti neću reći. Ne, neću. Neću ti reći koliko mi nedostaješ, koliko me boli tvoje odsustvo. Neću ti reći koliko sam suza do sada prolila zbog tebe. Ne, ti to ne moraš znati. Neću ti reći koliko mi značiš, koliko mi je stalo do tebe. Vredi li? Hoće li to tebi
1. poglavlje Poglavlje Prvo Rečenica bez tačke Nikada nisam verovao u slučajnosti, ni u Boga, ni andjele ni demone.Samo u ljudsku glupost. I zidove koji pamte više nego što bi smeli. Zgrada u kojoj sam živeo bila je od onih koje ne izgledaju kao da kriju tajne — dok ne prisloniš uvo na cevi.Onda čuješ
Čekaonica… Sjedila je (pre)često u čekaonicama raznovrsnih ambulanti. O svakoj bi mogla napisati knjigu, ali nema kad od čekanja. Doktorica je vidjela pacijenticu kad je užurbano ušla i rekla sestri da je uvede za 15 minuta kad smiri dah, jer mjerenje pritiska ranije ne bi imalo efekta. Čekao je da sastanak počne. Kao svaka ozbiljna
Млади монах Генадије седео је крај самртничке постеље игумана Кузмана. Из неког, само Кузману познатог разлога, тражио је да га исповеди млади монах из манастира Присој. Он је већ неко време седео крај игумана тако што је бацао поглед повремено на болесника а повремено кроз прозор где су се врбе њихале на ветру, док је
1. poglavlje Duvao je snažan vetar već treći dan, i kiša je povremeno sipila. Novosadske ulice su bile prazne, sumorne, tihe. Nikome se nije izlazilo. Samo oni koji su morali odlazili su na posao, i žurili da plate račune koji su tih dana stigli na kućnu adresu. Gužve nije bilo, ali ljudi su bili neraspoloženi,
Zvezde su osvetljavale tamno nebo poput baklji u beskrajnom tunelu, dok je hladan vetar ranog proleća lagano pomerao bele zavese od tankog pamuka. Čovek u kasnim tridesetim godinama, zelenih očiju i tamne kose, sedeo je zamišljen u fotelji od somota i kroz blago odškrinut prozor posmatrao svet koji je istovremeno delovao poznato i tajanstveno. U
Samo prijatelji. To smo ti i ja. Samo prijatelji.To jedino mozemo biti. Ni manje ni vise od toga.Samo prijatelji mozemo biti. Tako je najbolje, za oboje.Da budemo samo prijatelji.Od sada pa zauvek.
On se diči, vremenu prkosno odoleva, svake noci kao da ne sliči na sebe-od cega oboleva? Čuvar mnogih tajni naseg jednog sveta, sja i nosi ih sa sobom u rajske odore. Nad Zemljom je prirodna rasveta što tiho gasi se pred svitanje zore. On od davnina gore postoji uvek nebu ce na isto
Hvala ti. Hvala ti za nežnost svu. Hvala ti za ovu ljubav beskrajnu.Hvala ti za sve. Za sve zagrljaje, poljupce I reci utehe.Za sve nezaboravne momente. Uvek ću ti biti zahvalna.Za svaki I najmanji znak pažnje.Hvala ti što postojiš.Hvala ti za sve.
