Да ли постоји особа која је данас устала сасвим доброг расположења, Отпутовала на места где увек саму себе воли? Недодирнута од стране унутрашњих врења, Да ли је стварно успела да потисне све оно што је боли? Волео бих да је упознам и да поделим са њом вожњу, У једном правцу, да упијем нешто корисно […]
1. Proživeo sam dvadeset i osam leta, Bez da sam stvarno znao sveta! Išao sam tiho, Nekad pravo, uglavnom krivo! Nikad sa mirom, često sa hirom! Al lažem kada kažem sa mirom nikad, Jer bilo ga je, teko toliko, Da ga pokrijem tintom. Tinte je često falilo, No je zato nemir hodom vodio! Hodio je
ZNAM Znam da sam trzaj ti u dahu I razlog tvom strahu Prisutnost bestjelesna. K’o ulova puna mreža Samodostatnosti protuteža Proljeća božica Vesna. Znam – odgovor sam životu tvom Koji je tih i ćudljiv i trom Lanterna tebi koji si sam I riječ sam kada šutnja davi Toplina kad hladno tijelo plavi I kad šutiš,
Tišina je postala popularna boja leta Bar tako izgleda, jer nosimo je i mi Svako sa svoje strane sveta Tišina je i novi strani jezik Koji i ne želim probati da naučim Jer sve što bih ti rekla, stalo bi u stih Tišina bi mogla biti i komadić stakla Nagaziš ga slučajno šetajući
„Evo ti glava!“ Nisam razumela šta si rekao? Ti si Istok Južni, a ja Sever Zapadni, to je shvatljivo. Misleći na nešto plavo sve vreme, kad pišem pesme, ne šalim se! Doneću ti svemir k’o suvenir. Odlučeno je da ostane ovde. Samo da znaš. Učiš me da plivam, a ne osećam se kao pastrmka. Pa
Kad se birala opcija u koju verziju poslije smrti vjerujemo, uvijek sam glasala za reinkarnaciju. Čak sam imala razrađene teorije objašnjavanja svojih iracionalnih strahova. Pravdala sam ih zaostatcima strahova iz drugih života, koje sam živjela kao pripadnik faune, a ne ljudske vrste. Zabavne su te teorije bile drugima, iako su obično za sebe imali svoje
Bude me zraci sunca. Trljam snene oči. Nervozno pušiš još jednu cigaretu. Oblačiš jaknu, odlaziš. Ostajem sama. Ostajem ponovo da čekam. Tebe. I onu mrvu ljubavi koju mi daješ. Zašto? Kada sam uspela da upadnem u taj začarani krug? Zašto su mi te zelene oči obećale? Obećale da će biti samo moje. Da sačekam malo,
Naletela sam skoro na priču o Hipatiji, ženi koja je životom platila svoju slobodoumnost. Živela je u Aleksandriji, na samom izmaku helenističkog doba i bila jedan od poslednjih stubova helenističke kulture. Otac joj je bio poznat filozof, rešen da kćerki pruži najbolje obrazovanje tog doba. Bavila se matematikom, astronomijom i filozofijom. Obrazovanje žena iz viših
Boogie Street 4 “Vlati trave još uvek rastu uspravno.” Verujem im kad to kažu. Za one koji ipak sumnjaju, Za one iz poslednjih redova u prašnjavom bioskopu stvarnosti, Dokaz za to je što se i bez tvojih ruku svet ipak (po)kreće. Sedmica mi odavno ne meša četvrtke i srede, dane koji se dese Nedeljom. Puno
16.09.2013. Da li čuješ kako se tiho dovlači jesen?Skoro pa nečujno se šunja kroz poslednje sunčeve zrake po granama drveća.A leto odlazi kao da nije ni bilo.Počinje vetar. I kiša. Znam, nema me ali ja i dalje sanjam.Sanjam onu davnu junsku noć kada sam te imala tako blizu, a opet tako daleko.Počinju tužne priče. Šćućurena
nikada nećeš saznatikako si mi cureo niz nogukad si mi odgovorio na porukunikako smo vodili ljubavi kad nisi bio tumoja je šakapratila tvoje tragove ni kako sunakon što više nije bilo rečiusledililepljivo dugi daniu kojimaja sam prala zube i stajala na semaforui mislila na tebesvaki sekund želećida se naše misli susretnumakarti misliš na menea u
Ispod drveta lipe, na staroj drvenoj klupi sedeo je starac sede kose i guste srebrne brade. Veče je bilo prohladno, te se starac ogrnuo vunenim ogrtačem. Pored njega je svetleo fenjer; njegov mali prenosnik letnje svetlosti u prohladnoj jesenjoj noći. U ruci je držao grožđe; to voće je bilo njegov zaštitni znak, jer mu je
