Noć u Beogradu mirisala je na leto. Nebo je bilo prostrano, puno zvezda, a topli vetar je nosio miris lipe i nečeg neuhvatljivog – nečeg što je Milenu uvek podsećalo na njega. Sedeli su na krovu njegove zgrade, daleko od buke i gužve, uz vino i tihu muziku koja se stapala sa zvukom grada. Njihova […]
Treća godina srednje škole. Proljeće traje. I trajaće još. Ljetni raspust polako se približava. Prva klupa do katedre. Mjesto rezervisano za njih dvoje. Milan i Katarina. Dječak sa sela i gradska djevojka. Dijele školski pribor kao da se poznaju cijeli život. Zalogaji sendviča uvijek budu pojedeni po pola. Pola njoj, pola njemu. Dobri su drugari
ĐURĐEVDANSKA PESMA KOJA JE NADŽIVELA SMRT( neispričana priča) Đurđevdansko jutro 1942. nije svanulo kao praznik. Nije mirisalo na đurđevak, niti je donosilo radost. Nad Sarajevom se nadvila tišina koja je bolela, a u toj tišini – zatvoreni vagoni, bez vode, bez hrane, bez nade. U tim vagonima nisu bili samo ljudi. Bile su to neizgovorene
Zašto ljudi kriju bolest? Naravno, ukoliko sakriti mogu. Bolest, invaliditet, socijalna kategorija… Često vidimo da ljudi kriju. Ili bar pokušavaju sakriti. Mislila sam da je u pitanju stid, kao da je njihova krivica roditi se drugačije boje kože ili pogrešno posloženog dnk-a. Ne žele pričati o tome, ljute se ako se sazna… Ima i onih
Dodji mi u svoj svojoj slavi!Staviću ti venac na glavuispleten od poljskog cveća.Poljubiću te u čelo.Moja raspletena kosasvetlucaće samo za tebena toplom letnjem suncu.Nokti su mi iskrzani,stopala okrvavljena.Dugo sam hodala kroz mrak.Moje noge nisu lepe,ali pripadaju ljudskom bićui po njima ćeš me prepoznati.Nisam šumska vila.Ja sam žena.Probijajući se kroz svoje strahovepostala sam neustrasiva Bas kao
Bogati i siromašni mentalitet. Noć je bila tiha, ona vrsta tišine u kojoj čovek najjasnije čuje sopstvene misli. Za stolom, pod prigušenim svetlom, sedela su dvojica ljudi koje je život vodio istim putem – ali ne i istim pogledom na taj put. Godinama su radili, odricali se, verovali da će „sutra“ doneti više. I zaista,
Opisaše ih hrabro kao 9 krug pakla. Možda i jesu upravo to, mada zvuči malo prenapuhano čak i možda bogohulno. Ne mogu procijeniti, ali da se ne lažemo niko to i ne traži procjenu od mene. 😀 Ipak, hoću da vas pitam nešto što me buni. Koliko su ove grupe drugačije ili teže od bilo
Papir položen na drvenom stolu, olovka zaoštrena, gumica čeka prvu pravopisnu pogrešku. Dobro jutro, moja buduća srećo. Oslovljavam te sa buduća, iz razloga jer se nismo upoznali, što nikako ne mora da znači da neće svanuti taj dan. Nismo si gledali u stopala, u ruke, lice, nismo se gledali u oči. Ali neka zakonom neobjašnjiva
1. poglavlje Korina Možda sam svoju odluku donijela u utorak. Da, mislim da je bio utorak. Taj glupi, pakleno vrući utorak nakon predavanja iz psihologije, u smrdljivom sam autobusu sa sedam znojnih pazuha iznad svoje glave odlučila da ovako više ne ide. Masni mi je vozač samo pet minuta ranije uzeo dodatna dva eura za
Шљиве су ове године добро родиле.Старији и физички слабији позвани су у Међеђу пекмез да готове.Хвала им. Наду повратише 102 логораша,нада безнаднима батином је враћена.Има их већ близу пет стотина и нас ланчара по логору шеће се још пет.Остали смо да сањамо да ћемо у Међеђи и ми да правимо џем. Јесте да нам је
Za PTSP svi znaju i imaju mišljenje o njemu, ali kad je socijalno poželjno i prihvatljivo priznati ga javno? U ratu možda i ne, ako nisi na ratištu, nisi nastradao ili izgubio baš sve. Šta se imaš pravo žaliti pored stvarnih žrtava? U neimaštini? Sve dok imaš krov nad glavom i komad hljeba, ne znaš
Vrata su se otvorila uz takav tresak, da okačeno zvonce nije ni stiglo da pusti glas. Kroz njih je uleteo nizak čovek, nervoznog i užurbanog pogleda, unevši sa sobom ledeni udar vetra koji je istog momenta po radnji uskovitlao čestice prašine, zamrsio sve konce i zatalasao tkanine uredno naslagane po
