Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su […]
Bio je to prosečan avgustovski dan, Izrazito topao, čak i za ovaj deo godine, Kiselog lica sam napustio stan, Kao pred ratom, bežeći od rodbine. Žega me je pritiskala sa svih strana, Nervi su mi trepereli kao neonke, Iako izlazak nije bio deo plana, Vapim za mirom nakon sinoćne netrenke. Mojom ulicom šunjao
Смета им што си пркосна, трулеж светски вређашто си храбра и поноснаи не даш да ти повију леђа. Дејствујеш мудро и правично,следећи визију својуо Српству које је сличнопчелама сложним у роју. Као некад Косовка девојка,видаш роду озледе душевне док ти је под крилом тробојкавијорена кроз борбе вековне. Речима потеклим са усана златнихо очувању манастира древних брањених још од
Бојни ме поклич призива,одлуку велику изазиваВапај ми браће непрестанипоручује:“Долази нам, већ касниш“ Одазвати им се моја је жеља,прошла су одавно времена миранесташе радости и весеља ово је изнад наших оквира. Родна се груда бранити мора,на рођењу ми је записано, и када лице заврви од бора у грудима завек уклесано. Душмански ратник чека браћу је силну посекао,ал види и он
Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen
Bio je to njen glasKoji je zapovedio poeziji -Slušaj me- Koji je zamolio zvuk da se obrne iKunem se da sam osluhnuo opazivši jeKako se raspravlja o dosezanjuSa dosegnutim I kako zapitkuje Obližnje preprodavce dinjaDa li je sve ovo o čemu govori Zaboravljena Celina Ili samo Deo delova njenihŠto će posle uređenog distiha Pred publikomProći.
Isak Densen je rekao da je kafa jedini način da se premosti jaz između sna i stvarnosti. Poput nekog rituala, a rituali nisu ništa no kontinuirana radnja u kojoj razmišljanje o istoj vremenom isčezava. I kad god se taj jaz premosti dolazimo do zaključka da je stvarnost sama po sebi užasnija od onoga o čemu
U gluvoj noći, kad sve spi, Kad se nad gradom nadviju sni, Nakon što završi narodni pir, Tek tada u presto zasedne mir, A sledećeg jutra, kad zora zarudi, Zvuk voza na šinama ceo grad budi I čim ona iz voza u grad navrati, Sve bulevare prekriju šapati. Skrivaju poglede, muškarci i žene,
Da su ona vremena, sad bi se upisivali u spisak za more preko radničkih odmarališta. Sad nam kažu: „Lako je bilo vama!” I to je bilo letovanje na rate. Roditelji su imali siguran posao, pa im se imala od čega odbijati rata. Prevoz je uglavnom bio vozom. Bilo je jeftinije, a i komfor brate. Vagoni
Svež aprilski dan na palubi, Posada je uveliko spremna na Markizu, U koje god jedro čovek da se zadubi, Zaključio bi, na kraju, istu ekspertizu. Gordi, smeđi džin spremao se za polazak, U luci Antverpen uobičajena buka, Kao da grad očekuje neki važan dolazak, Bila je to prestonica raznih marifetluka. Svuda su naokolo
Ljubav kao vatra u meni gori, ona je naša snaga, naša svetlost. Nadam ti se ,srce ne prestaje da te sanja, ti si moja pesma što mi u duši stanuje. U tišini noći, u mislima dalekim, tvoja slika u mom srcu uvek živi, ljubav kao vatra, u mojim grudima gori, ti si moja nada, moj
